Samo da se korona smiri, lako ćemo za sve ostalo! Mojih 18 paklenih meseci
Čast da predsedava konstitutivnoj sednici parlamenta, koja nas, prema najnovijim najavama, očekuje početkom avgusta, pripala je Smilji Tišmi (91) sa liste SPS-JS, jednoj od malobrojne „dece iz logora“koja su i danas među živima.
Tišma je sa bratom i dve sestre tokom Drugog svetskog rata preživela neopisive strahote u Jasenovcu, Staroj Gradiški, Sisku, Jastrebarskom. Kao veoma mala ostala je siroče, ustaše su joj ubile roditelje, po oslobođenju Beograda odrastala je u sirotištu i pomagala u uklanjanju ruševina razorene prestonice i njenoj ponovnoj izgradnji. Ali kako nam je ispričala, kroz život je uvek išla hrabro, nikada ne pomišljajući da treba da odustane.
Ona koja se tokom teškog života nagledala svega i svačega, preživela i na svojoj koži osetila razne ratove i epidemije, u razgovoru za naš list, iako je povod bio predsedavanje sednici Skupštine, osvrnula se najpre na pandemiju koronavirusa sa kojom se danas suočavamo i rekla da tako nešto nikad ranije nije videla.
- Ma lako ćemo za Skupštinu i za predsedavanje, samo da preživimo ovo čudo, da se malo sve smiri, svaki dan je pakleno. Kad je bila variola vera, radila sam u saveznom ministarstvu za rad, zdravlje i socijalnu politiku i bilo je strašno, ali ovo sad je definitivno mnogo strašnije. Mi smo tada mogli da se krećemo, radili smo normalno, sada je drugačije. Bila je to i kraća i blaža epidemija, ovo je stravično, paralisan je ceo narod, paralisan je ceo svet, opasnost je velika i vreba sa svih strana. Ne daj bože nekog rata, jedino to može biti gore, ali sve mislim da je ovo i napravljeno u stvari da se suzbiju ratovi - kaže najstarija poslanica, koja, iako je bila na listi, nije članica SPS-A, ali podržava politiku te stranke.
- Bila sam godinama članica Saveza komunista, Ivicu Dačića sam upoznala kada je kao student došao kod nas, prvi put sam imala kontakt sa njim u nekom gradskom komitetu. Ponuđeno mi je da budem na njihovoj listi i pristala sam, želim da iz Skupštine šaljem poruke da srpski narod nikad više ne sme da strada kao u prošlim ratovima. Nisam se još ni sa kim dogovarala o tome kako će ta prva sednica izgledati i
Smilja je po logorima, kako nam je ispričala, provela 18 meseci. - Komšija Hrvat nas je izvukao odatle, garantovao je kod Pavelića, bili smo kod njega, posle kod druge familije, pa kod treće i tako nekako dočekali kraj rata. Otac mi je ubijen u Jasenovcu, a ne znam gde su mi ubili majku, do Siska smo došli sa njom, posle smo je izgubili. Ali nismo takvu sudbinu imali samo mi nego hiljade
Srba iz zapadne Slavonije i Hrvatske. U logorima je bilo malo očeva, uglavnom su bili u ratu, tamo su, osim nas dece, bile samo bake i deke, a u Sisku su nas, decu, odvajali od majki i baka.
kako ću je voditi, ali ceo život sam radila u interesu srpskog naroda, tako će biti i sada. Vodila sam konferenciju Saveza komunista na Petom kongresu, razne skupove sindikata, umeću da se snađem - zaključuje naša sagovornica, koja je i u desetoj deceniji puna životnog elana.