Opozicione teške zablude - nažalost!
Dok kradem bogu penzionerske dane, posmatram uz bezbrojne kafe iz bezbrojnih kafana, restorana i kafića događaje. Naravno, u koje sam duboko upućen.
Teške OPOZICIONE ZABLUDE se nižu. Jedna za drugom. Da malo nabrajam. Tvrdnje da SNS nema kadrove?! SNS ima višak kadrova. Svih profila. Za svaku, i najmanju funkciju, od beznačajnih mesta do ozbiljnih funkcija, ima ne PET, nego PEDESET kandidata. I to validnih. Ozbiljnih igrača.
Sebe smatram DRUGIM čovekom u državi, pa znam šta pišem sada. Ne postoji institucija u koju ne ulazim, ako mi zatreba, kao u svoju kuću, kao penzioner. I znam duboko iznutra stanje. Nažalost, čak mislim, to jest znam, ubeđen sam, da je SNS najorganizovanija stranka u Evropi. To je prava vojska.
Obilazim svet, doduše sad smo pod neozbiljnim provokacija-sankcijama, koje treba tiho ispod vatre da uzdrmaju vlast, te znam mnogo zemalja i mnogo velikih respekt stranaka. Pričam o zapadnim zemljama. Kinu i Rusiju nikada ne analiziram. Osim u sportu. Politički i ekonomski čak nisu mi zanimljive. Nikad bile i nikad neće biti.
Da se vratim na temu, Vučićeva stranka je satni mehanizam, skoro pa prava armija. Vučićeva kasa, mislim na državu Srbiju i koristim samo pežorativni izraz, dupke je puna. Ne postoji propuh, rupa koju ne može momentalno da zakrpi. A nivo ekonomije je podigao na idealnu lestvicu. Svi imaju koliko zaslužuju i koliko im objektivno treba. Zavisi od potreba i zavisi od objektivne cene posla kojim se bave. Njegov, Vučićev, trend je uzlazni.
Teška zabluda je bajka i utešna samozavara da je „gotov“i da je „silazni trend“. To su amaterske ludosti, gluposti na dečijem nivou pokušaja podizanja lažnog optimizma. Meni je žao nekih većih opozicionih igrača, ozbiljnih ljudi, o kojima mislim sve najbolje, koji gube vreme, samim tim živce i poslove, sa kojekakvim bezveznjacima i petorazrednim ličnostima. Kao da su se upustili u opozicioni rad ili iz nekih naivnih ubeđenja, ili čak kao da su ušli u ovu izgubljenu višegodišnju, može biti višedecenijsku priču, da zadovolje „nepravde“počinjene nad autsajderskim likovima koji su im kukali o svojoj sudbini.
Priča je naivna i veze nema sa ozbiljnim stvarima. Ja sam neko ko em sve zna, em je sve prošao. Meni ne treba duže od minuta da izanaliziram pokušaj i računicu, recimo, Ace Šapića. Mene, preko moćnog igrača Vlade Đukanovića, potom Milovana Jovanovića, mnogi pozdravljaju. Ipak, i dalje ne pijem kafu ni sa kim privatno. Ali, obiđem institucije. Ima me i u policiju da svratim, pa nekad u sudu, pa firme, redakcije, preduzeća. Popijem svuda kafu i kiselu. I znam šta vam sada pišem.
Mislim, ne postoji ništa što srpska država ne zna. Nas ne može da zavara niti ubistvo Klikovca u Podgorici, niti vrteška sa Vukotićem u Spužu, niti podmetanje kurvi i droge odborniku DF-A u Budvi da bi se pridobio jer je tanka većina. Niti lažne emisije uplašenog Šofranca, niti onog kurčevitog kvazivoditelja petkom uveče na RTCG. Taj bi se upišao u Beogradu ako bi upao u neprijatnost i izvinjavao se što je rođen, na primer. A glumi mangupa i kao mnogo je jak što je ortak sa vrhom CG. Dakle, nabacujem samo teže, a kamoli da ne znamo beogradske i srpske političko-ekonomsko-lične unutrašnje
Vučićeva stranka je satni mehanizam, skoro pa prava armija… Vučićeva kasa je dupke puna