Ubio mi je babu, a Tuðman ga je pomilovao
„Ubica ju je nazvao četnikušom. Dobio je predsedničko pomilovanje nakon tri i po godine“, otkriva Boris Milošević, potpredsednik vlade Hrvatske i član SSDS-A, koji će ići u Knin na proslavu akcije „Oluja“u kojoj je proterano više od 200.000 Srba iz Hrvatske
Boris Milošević, potpredsednik vlade Hrvatske i član SSDS-A, koji je na društvenim mrežama ovako objasnio razloge odlaska u Knin, pa je između ostalog naveo da mu nije bilo lako da donese tu odluku „kako zbog privatne porodične tragedije, tako zbog svih onih Srba koji su u ’Oluji’ nekog izgubili, onih koji su u izbeglištvu kao i onih koji su se vratili iako im je proces povratka otežan“.
- Sudbinu tih ljudi dobro znam jer skoro celi profesionalni i politički staž, proteklih 18 godina, pomažem u rešavanju njihovih problema. Ovih dana, dok sam razmišljao šta da učinim, prisetio sam se svojeg doživljaja „Oluje“. Samu „Oluju“sam dočekao u rodnom Šibeniku, brinući tih dana za oca koji je bio mobilisan kao hrvatski vojnik, za svoje prijatelje koji su bili u hrvatskoj vojsci, kao i za rodbinu koja je bila na drugoj strani. Zahvaljivao sam tih dana Bogu što se otac vratio živ i zdrav i što su svi koje sam poznavao bili dobro. Nakon što je otac demobilisan, odlazili smo u selo Bribirske Mostine gde sam svedočio pljački napuštenih srpskih kuća. Obilazili smo babu, očevu majku koja je ostala nakon „Oluje“da tamo živi. Nije htela da napusti svoju kuću, nije htela ni da dođe kod nas u Šibenik. Početkom septembra otišao sam u Rijeku zbog fakultetskih obaveza. Sedmog septembra kasno po podne nazvala me je sestra. Išla je s ćaćom da obiđe babu. Našli su je mrtvu, bila je ubijena vatrenim oružjem iz neposredne blizine. Ubica je pronađen slučajno, zbog vlastitog bahaćenja, smatrajući da niko neće istraživati ubistvo „četnikuše“, kako je sam rekao. Osuđen je na 7,5 godina, da bi izašao za 3,5 godine, nakon što je dobio predsednikovo pomilovanje. S teretom ove porodične tragedije, pa i kroz bol mojeg pokojnog oca, odluku da idem u Knin na obeležavanje „Oluje“bilo mi je još teže da donesem - naveo je Milošević i dodao:
- Nakon 25 godina potrebno je prestati s mržnjom, prestati s ratom. A rat za mnoge u društvu, nažalost, nije gotov, i to najbolje znaju deca srpske nacionalnosti koja u svojim školama moraju trpeti stigmu zbog nečeg s čime ni njihovi roditelji nemaju veze, i koja moraju osećati krivicu samo zato što su Srbi. Baš kao što je to osećala moja generacija tokom i nakon rata. „Oluja“nije samo vojno-policijska akcija, ona je i golema kolektivna trauma. Za Hrvate je ona simbol početka dugo željenog mira i prestanka okupacije, za Srbe je ona trauma početka novog egzodusa, stradanja, straha, neizvesnosti i nemogućnosti povratka u svoje domove.
Ubica ju je nazvao četnikušom. Dobio je predsedničko pomilovanje nakon tri i po godine
BORIS MILOŠEVIĆ