Dernek nad srpskim kostima!
Hrvatska spremna za proslavu, al’ im smeta što i mi ne slavimo monstruozni zločin
Ne možeš reći da ’Oluja’ nije bila etničko čišćenje, a da te ne napadnu najgorim uvredama
JADRANKA KOSOR
Neke stvari se, nažalost, izgleda nikada neće promeniti! O zločinima nacističke Nemačke svi znaju, o monstruoznim dešavanjima u logorima Aušvic, Treblinka, Dahau... Te slike su obišle svet.
S druge strane, za Jasenovac i NDH „sve velike sile ostale su gluve i slepe“, te slike su ostale zakopane, što je 50 godina po okončanju Drugog svetskog rata rezultiralo „Olujom“i završavanjem posla koji je započeo Ante Pavelić, koji inače i dalje počiva na groblju San Isidro u Madridu, što predstavlja uvredu za celo čovečanstvo.
Sada, većina Srba u Hrvatskoj je proterana ili pobijena, ili „pokrštena“, ali i to nije dovoljno, pa kad se porodice žrtava ili proteranih pobune zbog tog etničkog čišćenja, persone poput Jadranke Kosor se strašno uvrede.
- Ne možeš reći da „Oluja“nije bila etničko čišćenje, a da te ne napadnu najgorim uvredama. Ali nije. Slavimo Dan pobede jer smo se imali pravo osloboditi. Zvaničnici koji sede na dve stolice pa ne žele to jasno reći ne bi trebali u Knin. Toliko za danas - navela je ljutita Jadranka.
Član Glavnog odbora SNS-A Aleksandar Marković prokomentarisao je za
„Alo!“da je neverovatno „da jedna evropska država u 21. veku proslavlja dan kada je izvršen jedan od najvećih zločina u
Evropi nakon Drugog svetskog rata“.
- Hrvatska proslavlja dan kada je zločinačkom akcijom
„Oluja“izvršila etničko čisćenje Srba iz Hrvatske, proteravši najveći deo srpskog naroda koji je vekovima živeo na ovim prostorima. U ovom zločinačkom poduhvatu ubijeno je ili nestalo više hiljada Srba, dok je proterano više stotina hiljada njih, čija je imovina potom uništena ili opljačkana. Još neverovatnije je da postoji volja i spremnost nekog Srbina da prisustvuje proslavi koja se u Hrvatskoj organizuje povodom godišnjice „Oluje“, a koju Hrvati tako cinično nazivaju „Dan pobede“. Teško je razumeti u čemu se sastoji ta „pobeda“? Proterati stotine hiljada svojih građana samo zato što se imenom, prezimenom i verskom pripadnošću razlikuju, likvidirati hiljade ljudi, od čega najveći broj civila, staraca, žena i dece, zapaliti im kuće, opljačkati imovinu, sprečavati povratak u državu i to sve nazvati pobedom, zaista je nezabeležen cinizam!
Utoliko je teže razumeti odluku da neko ko predstavlja srpski narod u Hrvatskoj uopšte razmišlja o odlasku na tu monstruoznu proslavu, a kamoli da zaista i ode. Odlazak na takav događaj predstavlja vrhunac mazohizma, legitimizaciju egzodusa Srba, otvoreno vređanje srpskih žrtava i šamar u lice svakom ko je u „Oluji“izgubio nekoga. Ako imamo u vidu da do danas gotovo niko nije odgovarao za ovaj zločinački poduhvat, ispravno je reći da je „Oluja“zločin koji još traje.
Direktorka fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić napisala je juče na Tviteru da bi „slavlje Oluje trebalo da bude tiše“:
- Haški tribunal je oslobodio generala Gotovinu i Markača krivične odgovornosti, ali nije nije osporio nijednu žrtvu niti je zaključio da su zločini bili incidenti. Zato slavlje treba da je tiše - navela je Kandićeva.