Povratak u uèionice 1. septembra, ali ne za sve ðake
Đaci od prvog do petog razreda najverovatnije će od 1. septembra pohađati nastavu u školama, a kako je juče navela premijerka Ana Brnabić, konačna odluka će biti saopštena u utorak. Prema njenim rečima, Ministarstvo prosvete uveliko završava rad na uputstvu koje bi Krizni štab trebalo da usvoji.
- Nakon toga, ministar prosvete obavestiće javnost kako će izgledati nastava u predstojećoj školskoj godini. Biće izdato uputstvo za roditelje, a sa Unicefom se priprema i video-prilog koji će biti emitovan na svim nacionalnim frekvencijama, a koji se tiče ponašanja đaka u školama kazala je premijerka.
Jasnu nazanaku da će najmlađi školarci nastavu pohađati u školskim klupama pozdravljaju i u Udruženju „Roditelj“. Kako za „Alo!“navodi Dragana Soćanin, predsednica tog udruženja, pored činjenice da mnogi roditelji zbog poslovnih obaveza ne bi imali kome da ostave decu na čuvanje ukoliko bi se nastava održavala na daljinu, ovakav vid časova bi potpuno obesmislio neke od osnovnih školskih načela.
- Nadamo se da će se i za starije školarce pronaći neko slično rešenje, jer uprkos tome što su mnogi mislili da će se oni dobro snaći u praćenju časova na daljinu, do toga nije došlo. Jako je teško preko televizije objasniti učenicima polinome, koji se izučavaju u sedmom razredu. Mnogi roditelji su morali da plaćaju privatne časove kako bi deca savladala gradivo. Upravo zbog takvih primera, nastava na daljinu ne može da ima isti ishod
Nadamo se da će se i za starije školarce pronaći neko slično rešenje, jer uprkos tome što su mnogi mislili da će se oni dobro snaći u praćenju časova na daljinu, do toga nije došlo
DRAGANA SOĆANIN, predsednica Udruženja „Roditelj“
kao kada se odvija u školskim klupama. Naročito je bilo neprimereno što su očekivanja da se savlada gradivo bila potpuno ista kao i u normalnim okolnostima, iako to nije bilo realno - kaže naša sagovornica.
Međutim, da se prilikom organizovanja nastave u narednoj školskoj godi
ni na prvom mestu mora voditi računa o poštovanju epidemioloških mera i bezbednosti đaka i nastavnika, za „Alo!“uverava Milorad Anitć iz Foruma srednjih stručnih škola. On ističe da mnogi nastavnici u srednjim školama čine najugroženiju grupu od težih oblika infekcije koronavirusom, što bi Ministarstvo prosvete moralo da ima na umu.
- Profesori u srpskim srednjim školama imaju u proseku 51,5 godina, a mnogi od njih su i hronični bolesnici, zbog čega ne smemo dozvoliti da koronavirus uđe u škole. Malo je reći da bi bilo pogubno ukoliko bi zaraza počela da hara po školama. Međutim, socijalizaciju dece u školama niko ne može da zabrani i nema sumnje da je uprkos svemu najbolje rešenje da se nastava odvija u školskim klupama, ali uz poštovanje svih mera. Takođe, neophodno je podići zdravstvenu zaštitu na najviši nivo, tako da u školama svakodnevno bude prisutan lekar - kaže Antić.