Ne dajem informacije Đilasovim medijima kao neki ministri!
Suštinski problem u vezi sa spomenikom i svim onim što predsednik radi i stvara je u tome što Beograd postaje prestonica svih Srba
Ne znam šta će biti na stolu na sastancima u Vašingtonu, ali znam da će Aleksandar Vučić imati snage i mudrosti da se bori i to je najviše što može da se traži od njega, poručio je za „Alo!“Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista i ministar odbrane, komentarišući predstojeće pregovore Beograda i Prištine.
- Velike sile se vode svojim interesima, veoma često i sasvim površnim. Unutrašnji sukobi, neki izbori, sve to može da bude važnije za velike sile od rešenja s kojima mi treba da živimo.
Prisustvovali ste pregovorima 2012. Koliko se pozicija Beograda tada i sada razlikuje?
- Tada su pred nas izlazili sa papirima koji su već bili potpisani i na nama je bilo samo da ih sprovedemo. Nisu nam ostavljali ni mogućnost izjašnjavanja ili promene. Otkako je Aleksandar Vučić preuzeo vođstvo pregovora, počeo je da se menja i odnos prema nama. On se izborio da Srbija ima pravo i na svoje interese i zahteve, pa koliko može da se otme od većih i jačih. Bilo je to teško vreme, svi su bežali od odgovornosti i nadali se da će Vučić da padne. Pokazalo se da su potcenili i Vučića i Srbe. Vučić je pokazao hrabrost i veštinu, a Srbi da su u stanju da razumeju koliko je teško, kao i to da cene borce i istinu.
Prema najavama epidemiologa na jesen nas očekuje novi talas koronavirusa, da li je Vojska Srbije spremna da ponovo pritekne u pomoć građanima?
- Vojska je pokazala da je organizovana i snažna, mi smo spremni za sve što može da se desi. Opremljeniji smo, jači za iskustvo prvog talasa i spremni da se borimo dokle god je to potrebno. Vojska je uvek tu, Srbija može da bude mirna i sigurna.
Vojska Srbije se naoružava, to su primetili i naši susedi u Hrvatskoj. Kako to komentarišete?
- Jačanje vojske je činjenica i to primećuju i prijatelji i neprijatelji, a svako neka se sam stavi gde misli da mu je mesto. Što je jača Vojska Srbije, to će mir biti trajniji i izvesniji. Hrvati su navikli da je Srbija slaba, da se izvinjava i smanjuje, prošla su ta vremena. Sada imaju suseda koji nema za šta da se izvinjava, a nije pametno izazivati ga i ugrožavati. Nikada se više neće nekažnjeno ponoviti ni Jasenovac, ni Oluja, ni martovski pogrom, ni istrebljenje
Srba u Podrinju, ni jame u
Mrkonjiću.
A ima vojska i vrhovnog komandanta koji je posvećeniji vojsci od svakog generala, a ima i ministra koji je najgori, samo što i Hrvati priznaju da je uspešniji ministar od njihovih ratnih heroja.
Polemiku u Srbiji izazvao je spomenik Stefanu Nemanji, da li Vas je to iznenadilo?
- Iznenadila me je glupost napada, ali ne i sam napad. Nije pitanje zašto sada dižemo spomenik Stefanu Nemanji, već zašto se čekalo sve ovo vreme da Aleksandar Vučić dođe na vlast kako bi spomenik osnivaču srpske države bio podignut. Je li moguće da niko pre njega nije mogao to da uradi? Posebno izaziva prezir kada slušate one koji su bili na vlasti
12 godina u ovoj zemlji i nisu se setili da podignu spomenik Stefanu Nemanji. Suštinski problem u vezi sa spomenikom i svim onim što Vučić radi i stvara je u tome što Beograd postaje prestonica svih Srba. To im smeta. Svaki Vučićev potez usmeren ka jačanju svesti da je srpski narod poseban, bitan i uspešan bivao je napadnut, baš kao i sve što nosi prefiks „nacionalno“. Razlog za to je što smo decenijama odgajani u mržnji prema sopstvenom narodu. Predsednika Vučića razume tiha većina koja je budućnost Srbije, a koju čine ozbiljni ljudi koji vredno rade i prepoznaju kada se neko trudi za njih.
Dobili ste počasni letački znak, i to je izazvalo brojne reakcije, postajete li pilot?
- Počasni letački znak se ne dobija zato što ste pilot, već zato što ste učinili da piloti imaju avione i helikoptere, da imaju novu opremu, da lete više nego ikada, da imaju plate više nego ikada, da imaju osvetljene piste, da njihovi pali drugovi dobiju dostojno sećanje. Vrhovni komandant Vojske Srbije spasao je naše vazduhoplovstvo od nestajanja i ja imam čast da budem deo borbe za oporavak našeg RV i PVO. U političkoj karijeri, posebno kada ste na istaknutoj funkciji, dobijate razna priznanja, neka su zaslužena, a neka su samo protokol. Od svega što sam dobio nedvosmisleno sam zaslužio orden zastave Republike Srpske, medalju Ruske federacije za doprinos obeležavanju 75 godina pobede nad fašizmom, beretke 63. padobranske i 72. za specijalne operacije,
zelenu beretku rezerviste strelaca vojske Srbije i počasni letački znak RV i PVO.
Često ste na meti napada opozicionara, čime ste im se zamerili?
- Oni znaju da sam ja njihov nepomirljivi ideološki protivnik i da ne menjam strane. Nisam menjao odnos prema ideologiji izdaje i predaje, pljačkaške privatizacije, služenja Zapadu, EU fanatizmu, predaji Haškom tribunalu ni kada su me tukli i držali u zatvoru, ni kada sam bio u parlamentu ili u vladi. Nisam ništa spreman da učinim da bi prestali da me napadaju. Znam ja kako se igra ta igra, znam kako se kupuje prećutkivanje i nenapadanje, i sada imate u Vladi Srbije one koji bi da ne budu na meti i tu privilegiju pošteno plaćaju. Ja sam na meti i neka sam. Ne delim informacije o kolegama ministrima kako bih u Đilas
Nikada neću pljunuti ni napustiti Aleksandra Vučića
ovim medijima izgledao bolje, ne pravim konkurse da njihovim medijima platim reket, ne idem na prijeme u strane ambasade gde srećem umišljene političare i objašnjavam da ja mislim drugačije, ali eto, Vučić ne da, svaku odluku koju donesem branim sam, i ne lažem da mi je to naredio Vučić, ništa mi nikada Vučić nije naredio što ne bih i sam uradio. Ne pokušavam da prilagodim svoje stavove njihovim napadima, ne izbegavam borbu i uvek kažem šta mislim, pa i kada se ujedem za jezik da ne povredim Srbiju, a mislim sve najgore o rezoluciji EU o Belorusiji, odluka moje Vlade je i moja odluka. Ne pravim kompromise, ne pokušavam da činim usluge koje će mi se vraćati kada ne budem na vlasti. I najgori član PS-A i SNS-A bolji je od najboljeg člana partija DOS-A. Ja dugo trajem u politici i nisam hteo da tražim prijatelje tamo gde Srbija i moja ideja nemaju prijatelja. Ja nisam pognuo glavu i zaboravio odakle sam došao, nisam pristao da pljunem Slobodana Miloševića i Mirjanu Marković ni kada smo se razišli i zato Đilasovi radnici znaju da nikada neću pljunuti ni napustiti Aleksandra Vučića šta god nosili budući dani. Ne boli me što me mrze i ja nisam politički korektan da kažem da je to demokratsko pravo, to su kompleksi neostvarenih i neuspešnih i volim što me mrze, jačaju me svojim napadima.
Ne delim informacije o ministrima kako bih u Đilasovim medijima izgledao bolje