Porez na netalenat

Posle dve i po godine pisanja ove kolumne, tračarenja, analiziranja i pljuvanja udalj, danas po prvi put nudim i konkretno rešenje u borbi protiv svega što kritikujem! Bez obzira što su mi se usta osušila pričajući, a prsti ukočili kucajući po tastaturi, nije mi teško da još jednom ponovim. Na javnoj sceni se nakotilo previše glumaca i glumičica, novinara i voditelja, kreatora, reditelja, pisaca, pevača i „pevalica“, jutjub drekavaca i rijaliti skakavaca bez sluha. Svima njima, visoko nekvalifikovanim radnicima u sferi šou-biznisa mogli bismo da stanemo na put uvođenjem poreza na netalenat. Kada je već propalo uvođenje modne i muzičke policije, ovo moje treće rešenje moglo bi se smatrati najpametnijim jer je sveobuhvatno. Plaćanje poreza na netalenat ne znači zabranu bavljenja umetničkim profesijama, jer ja sam izuzetno liberalan čovek, već plaćanje nadoknade za psihičko, kulturološko i estetsko silovanje publike. Ovaj porez bi bio pod patronatom Ministarstva finansija i siguran sam da bi pomogao budžet kulturološki unazađene Srbije. U ovom specijalnom slučaju Ministarstvo kulture bi moralo da odredi poreski osnov netalenta u čemu bih im ja svesrdno pomogao. Takođe, u okviru Poreske uprave RS trebalo bi otvoriti specijalnu jedinicu „Estradne poreske uprave“koja bi donesene odluke kontrolisala i sprovodila u delo. Porez na netalenat kao jedino razumno rešenje za sve medijske frakafurde i one koji se bave umetničkim poslovima za koje nemaju talenat. Da ne bude zabune, porez na netalenat, pored izvođača za koje se utvrdi da su netalentovani, plaćale bi i sve televizijske i radio-stanice, njihovi urednici i autori programa koji ovakve spodobe dovode u svoje formate. Samo tako možemo da stanemo na put ovim kolima koja brzinom svetlosti idu u sunovrat. Estrado, alo, rešenje je POREZ NA NETALENAT!