Prostrite slamu po kuaei

- Božić nas vraća onome najvažnijem: Bogu, ljudima oko nas, nama samima. A to je mnogo važnije od ove trenutne sumorne svetske scene na kojoj se u manjoj ili većoj meri ljudi na vlasti staraju o ljudima tako da ih plaše. A Bog nam je došao kao nezaštićeno detence. Da nas ne bi uplašio. Nema više mesta strahu. To jest ima, naravno, ali ne u meri da on vlada našim životima. To je nedostojno čoveka. Proći će ovo. Proći će muke. Proći će jednog dana i naši životi. Ali iz večnosti dolazi glas koji nas ispunjava mirom i radošću. Bog je postao čovek da bi čovek mogao da postane s Bogom Bog. Mir Božiji - Hristos se rodi.

Na selu se zadržao davni običaj da na Badnji dan, u samu zoru, domaćin ode u šumu da poseče cerovo drvo. On bi ga, pre seče, pozdravio rečima: „Dobro ti jutro i čestiti Badnji dan“. Odsečeno drvo se nosi kući. U gradovima se badnjaci kupuju na pijaci ili uzimaju u crkvi ali im je simbolika ista.

Božićni kolač koji se mesi specijalno za ovaj dan. U njega onaj koji ga priprema stavlja novčić (zlatnik ili srebrnjak), kao dar Isusu Hristu a na sreću onom ko naleti na njega kad se kolač lomi. Osim novčića stavlja se parče badnjaka koji onome ko odlomi to parče donosi plodnost i dobro zdravlje, a iz istog razloga stavlja se i dren. Česnica se iznosi pre svih jela, tri puta je ukućani okrenu između sebe držeći je rukama i onda se komadi kidaju, ne seku se.

Bitno je da uoči Božića čitav dom pospete slamom, održavajući sećanje na vitlejemsku pećinu. Dok unose slamu, domaćin i domaćica oponašaju kvočku a d e c a