MOLIMO SE U SRCIMA, DOÈEKAJMO BOŽIAE RADOSNI!
Prilagodimo se sada mogućem i Bog će to prihvatiti kao našu žrtvu i blagosloviće je. Umesto straha i zabrinutosti naoružajmo se radošću praznika i oduševljenjem da nas je Bog počastvovao svojom posetom
Mitropolit dabrobosanski Hrizostom, koji je trenutno i čuvar Pećkog trona, na početku ekskluzivnog božićnog intervjuu za „Alo!“želeo je da pošalje poruku svim vernicima povodom velikog praznika koji ove godine zbog celokupne situacije sa epidemijom ipak obeležavamo drugačije nego svih prethodnih…
- Svim vašim čitaocima, ali i svim pravoslavnim hrišćanima i onima koji to nisu, čestitam veliki i radosni praznik Hristova rođenja pozdravom: MIR BOŽJI HRISTOS SE RODI. Moja ovogodišnja božićna poruka kao mjestobljustitelja trona srpskih patrijarha je u duhu Božjeg mira i Hristova rođenja, u duhu naše nebesno-zemne radosti, naše vere i nade da je Bog s nama. Istina je da se nalazimo u velikim iskušenjima usled ove nesrećne pandemije izazvane koronavirusom. Ovo je opasan i smrtonosan virus. To nas obavezuje da budemo odgovorni, kako prema samom sebi, tako isto i još više prema drugima. Sigurno je da nam ova situacija nameće i ograničenja kretanja, poseta i susreta, pa i prisustva svetim bogosluženjima. Ovo jeste žalosna situacija, ali zarad ljubavi prema sebi i bližnjemu, da ne bismo nekoga ugrozili, prihvatimo to i molimo se u kleti srca svog, u domu svom, u bolesničkom krevetu. Svuda. Mnogi koji ne budu mogli da prisustvuju svetim liturgijama moći će da ih prate preko TV-A. Prilagodimo se sada mogućem i Bog će to prihvati- ti kao našu žrtvu i blagosloviće je.
Umesto straha i zabrinutosti, naoružajmo se radošću praznika i oduševljenjem da nas je Bog počastvovao svojom posetom.
Ova godina za nama bila je jako teška za SPC, ostali smo bez patrijarha Irineja, ali i bez mitropolita Amfilohija i episkopa Milutina. Kako ste vi podneli njihov odlazak?
- Da, ova 2020. godina bila je teška i tragična i izazovna ne samo za našu, već i za sve druge crkve i ljudske zajednice, ljude i narode sveta i države. Moram priznati i javno reći da se nismo svi jednako i odgovorno poneli prema koronavirusu, da nismo shvatili opasnost. Možda smo ga potcenili, a on nas je žestoko kaznio i opomenuo. Žalosno je što smo izgubili poglavara naše Crkve, blažene uspomene patrijarha Irineja, te velikog mitropolita Amfilohija i jednako velikog vladike valjevskog Milutina. Nažalost, izgubili smo desetine sveštenika i sveštenomonaha, a veliki je broj nas koji smo, blagodaću božijom i molitvama Crkve, pretekli i evo nas da svedočimo kako je pandemija kovida-19 veoma opasna i teška infekcija. Lično, veoma bolno primio sam vest o upokojenju blažene uspomene patrijarha Irineja, a posebno mitropolita Amfilohija i vladike Milutina. Istina je da je blažene uspomene patrijarh Irinej bio u 91. godini života, ali on je bio u dobroj životnoj kondiciji. Svi smo gledali pokojnog mitropolita Amfilohija kako mesecima predvodi litije i borbu svog naroda protiv nepravde, i odjednom, nakon višednevnih vesti da je dobro, „ubi“nas vest da je preminuo. Uistinu, neverovatno. Još to ne možemo prihvatiti da je istina.
Da li će SPC biti ista bez njih i kako će dalje funkcionisati? Neki kažu - srušili su se glavni stubovi...
- Naša Crkva je dobro organizovana i moram reći da je ona i pored prisutnih problema moćna Crkva. Ona je takva zahvaljujući pre svega Bogu i njegovoj božanskoj brizi, molitvama svetitelja Save i Sabora svetih Srba. Svaki ljudski gubitak u Crkvi je težak i bolan, ali ne i beznadežan. Istorija je učiteljica života i ona nas uči da svi jednoga dana moramo poći u susret Gospodu svom, a vinograd gospodnji ostavljamo novim vinogradarima koji će se blagodaću Duha Svetoga truditi da nastave delo prethodnika ili da ga još bolje obdelavaju. Tako i naša Crkva i pored gubitka i poglavara i dvojice uglednih arhijereja nastavlja da živi i napreduje iz vere u veru trudeći se da opravda nadanja preminulih. Neosporno je da su blažene uspomene patrijarh Irinej, mitropolit Amfilohije i vladika Milutin bili velikani naše Crkve, ali Crkva nije i neće klonuti. Naprotiv, postaraćemo se svi mi koji jesmo tu gde jesmo i to što jesmo da Crkvu vodimo na radost i ponos roda srpskog i pravoslavnog, na radost i ponos svetitelja Save i svih naših svetih predaka.
„Neosporno je da su blažene uspomene patrijarh Irinej, mitropolit Amfilohije i vladika Milutin bili velikani naše Crkve, ali Crkva nije i neće klonuti“
Vi ste trenutno čuvar Pećkog trona, kolika je odgovornost na vama?
- Da, po milosti božjoj i odredbom Ustava naše Crkve ja jesam mjestobljustitelj trona srpskih patrijarha, odnosno Pećkog trona. To je i velika čast i velika odgovornost u ovom momentu. Potpuno sam svestan svoje istorijske od
govornosti i nastojaću da svojim višegodišnjim iskustvom upravljam Crkvom i u kriznim i teškim vremenima brod naše Crkve uz pomoć Svetog arhijerejskog sinoda mirno vodim do Izbornog sabora i izbora novog patrijarha.
Ni vernicima godina za nama nije bila laka, mnogi su izgubili svoje voljene, kako oni da pronađu utehu?
- Uistinu, 2020. godina postala je crna godina naše istorije, istorije mnogih porodica i ljudi. Strašno je čitati izveštaje, a još strašnije gledati tužne slike svakodnevnice u kojima kovid-19 jednostavno „davi“ljude. Tuga koja cepa srca ljudska je gledati da deca ne mogu biti sa roditeljima koji su u smrtnom ropcu, koji ne mogu da ih isprate na način koji priliči nama i našoj tradiciji. Strašno da strašnije ne može biti. Mi nismo živeli za vreme kuge, ali smo nešto čitali i slike naše svakodnevnice asociraju nas na nekadašnja strašna vremena kuge. Koja je uteha u svemu ovome? Jedina naša uteha je u Gospodu, jer znamo i verujemo da su svi oni u milosti i dobroti njegovoj.
Svima nam se život promenio iz korena, u ljude se uvuklo beznađe, depresija. Kako da se to prevaziđe, da li sve ovo treba da shvatimo kao neko iskušenje i da se nadamo da će brzo proći?
- Van svake sumnje, sve se promenilo. Govori se o katastrofi i kraju civilizacije koja je, gle, dosegla do Marsa i svemira, a nije u stanju da sebe spasi od jednog virusa! Da li je to tako, ili je reč o nečemu drugom - teško je sa sigurnošću odgovoriti. Činjenica da savremena farmaceutska nauka nije odgovorila istorijskom izazovu duboko i teško je kompromitovana. U svakom slučaju cilj je postignut. A cilj je bio da se čovek 21. veka, čovek nauke i tehnologije, rani do srži, do samog njegovog bića, do uništenja. Beznađe je najveća rana. To znači biti bez NADE kao načina postojanja. Opet i opet moramo se pozvati na našu
NADU koja je Hristos Gospod. Jadan je bedan čovek koji se nada smrtniku, čoveku ili bilo čemu drugom. Sad smo videli kako sve bogatstvo, sva slava i sva moć ništa ne znače u momentu smrti i beznađa. Ništa neće samo od sebe proći. Moramo se svi molitvama, ali i naukom, suprotstaviti ovom iskušenju.
Svako vreme imalo je svoje breme, ali čini se da srpski narod u celini trpi pritiske sa svih strana, naročito po pitanju Kosova i Republike Srpske. Šta biste vi poručili Srbima na KIM, a šta onima u RS?
- Božić i Nova Godina su prilika da svim pravoslavnim Srbima širom sveta, a pre svih Srbima na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, uputim poruku nade i postojanosti. Šta novo da im poručimo, a da nije isto ono što oni tamo vekovima žive? Pa želimo da ih pozovemo da se slože, obože i umnože kao narod božji! Da se protiv sile, nepravde i nasilja odupru molitvama, trpljenjem i slavljenjem Božića, Nove godine, Bogojavljenja i svih svetih praznika. Ono što bih želeo jeste da poručim svima nama: pomozimo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj, u Hrvatskoj našim odlascima k njima i podrškom na terenu. Svi smo mi sa Kosova i Metohije! Svi smo duhovno uzrasli na Kosovu i Metohiji! Sa kosovsko-metohijskih izvora pili smo istu vodu, sa kosovsko-metohijskih žitnica se pričešćivali i dan-danas se pričešćujemo. Dakle, Kosovo i Metohija su biće našeg bića, srce našeg srca. To isto je i Republika Srpska koja se mora voleti, ljubiti i iznad svega ceniti sve ono što je srpski narod u Bosni i Hercegovini kroz vekove činio i stvarao. Pritisaka je uvek bivalo i biće, ali radimo mi svoj posao!
Sad smo videli kako sve bogatstvo, sva slava i sva moć ništa ne znače u momentu smrti i beznađa. Ništa neće samo od sebe proći. Moramo se svi molitvama, ali i naukom, suprotstaviti ovom iskušenju
„Ono što bih želeo jeste da poručim svima nama: pomozimo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj, u Hrvatskoj našim odlascima k njima i podrškom na terenu. Svi smo mi sa Kosova i Metohije!“
Moram priznati i javno reći da se nismo svi jednako i odgovorno poneli prema koronavirusu, da nismo shvatili opasnost. Možda smo ga potcenili, a on nas je žestoko kaznio i opomenuo