SRPSKI ZET nacrtao „Bombonjeru“
Dom Maradoninog omiljenog kluba delo ovdašnjeg čoveka
Dok je sveta i veka pamtiće se da je fudbalski bog bio iz Argentine. Sećanje na Dijega Maradonu čuvaće se i kroz „Bombonjeru“. Dom njemu omiljene Boke juniors, a nacrtan perom ovdašnjeg čoveka. Srpskog zeta!
Viktor Sulčič, Slovenac rođen krajem 19. veka u okolini Trsta, zajedno s dvojicom kolega projektovao je fudbalski stadion danas (i u budućnosti, verovatno) ogromne popularnosti. Taj italijanski đak je odmah posle studija arhitekture u Firenci i Bolonji, 1924. godine, emigrirao u Buenos Ajres. Bio je oženjen s Anom Kiselički, nastavnicom klavira rodom iz Vranjeva kod Novog Bečeja, u kojem smo pronašli njenog potomka Milorada Kiseličkog.
- Sećam se babe Ančice, tako sam je zvao.
Ona je sestra mog dede - priča za „Alo!“80-godišnji Mimika, kako Novobečejci zovu svog poznatog sugrađanina.
Babu iz Argentine pamti, veli nam, po poklonima. - Posle rata, pedesetih godina, prvi put je došla u posetu. Za nas decu bio je to događaj, stigla baba iz Amerike. Donela nam je čokolade, prve u našim životima, razne druge poklone, pa loptu... Gumenu loptu. E, to je bio pojam, imati takvu u vreme kad se igralo krpenjačama. Nažalost, probušili smo je na livadi, o bagrem. Kako smo plakali...
Ovaj nekadašnji vaterpolista simpatije u fudbalu je gajio, kaže, prema Argentini.
- Zbog babe Ančice, naravno. Žao mi je što veze s njom kasnije nisu održavane. Valjda je razdaljina učinila svoje.
Kiselički je radni vek najduže proveo kao direktor „Urbanizma“u Novom Bečeju. Svom gradu je ostavio, između ostalog, prelepi kej na Tisi. Pamti se i njegovo službovanje u sportu.
- Bio sam predsednik Fudbalskog kluba Jedinstvo u vreme njegovih najvećih uspeha - ponosno ističe inženjer šumarstva u penziji.