Jedinstveni kod za svakog psa

Kada je ljubimac mikročipovan, dobija identifikacioni broj koji se sa informacijama vlasnika unosi u bazu podataka. Mikročip se očitava pomoću specijalnog skenera, a pristup bazi ima svaka veterinarska stanica, ambulanta i zoohigijenska služba, piše „petmagazine.rs“. Obeležavaju se novorođeni psi i to najkasnije prilikom prve vakcinacije protiv virusnih bolesti. Na teritoriji Evrope baze su povezane elektronskim putem, što znači da vaš pas dobija jedinstven broj.

Znaèaj mikroèipa i procedura

Mikročip je veličine zrna pirinča i smešten je u aplikator koji liči na špric s iglom. Postavlja se pod kožu srednjeg dela vrata psa, sa leve strane ili između lopatica. Procedura je slična vakcinaciji i traje par sekundi. Nakon što se postavi, mikročip se ne vidi, a ni ne pomera se. Traje celog života i nije potrebna zamena. Čipovanje nije bolno, ne ostavlja ožiljak i ne utiče na kretanje. Moguće ga je ukloniti samo hirurškom intervencijom. Čipovanje je zakonska obaveza vlasnika, jedini je dokaz vlasništva u slučaju krađe ili nestanka, najvažnija je mera protiv napuštanja životinja, a veterinar vlasniku izdaju pasoš za ljubimca.

Prednosti èipovanja

Tako se prati istorija vakcinacije, vraćanje vlasniku ako se izgubi, kao i kontrolisanje vakcinacije protiv besnila. I pored zakonske obaveze, i dalje je veliki broj nesavesnih vlasnika. Kontinuirana edukacija, ali i redovnija zakonska kontrola i odgovarajuće visine kazni, verovatno bi doprinele povećanju broja obeleženih životinja, ali i bolje sprovođenje programa zaštite od besnila.

Zašto èip, a ne ogrlica

Ogrlica može da se pokida ili da se skine, a privezak može otpasti, ili podaci vlasnika mogu biti nečitko napisani. Mikročipovanje je pouzdan metod obeležavanja ljubimca, a prednost je što ne može da se izgubi. Savetuje se da ljubimac pored mikročipa nosi i identifikacionu pločicu na ogrlici.