Republièki geodetski zavod zapošljava 321 struènjaka

Neki pacijenti, koji znaju da imaju koronu, dolaze i traže pomoć lekara u ustanovama koje nisu u kovid sistemu! Niko ne zamera onima koji nisu svesni da imaju kovid-19, već onima koji znaju, a neodgovorno se ponašaju

Republički geodetski zavod (RGZ) dobio je saglasnost od Vlade Srbije da zaposli za stalno 321 stručnjaka, a očekuje se da konkurs bude oglašen tokom sledeće radne nedelje na sajtu RGZ-A, Službe za upravljanje kadrovima i Nacionalne službe za zapošljavanje. Na konkursu će, kako se navodi u saopštenju zavoda, biti oglašeno 217 radnih mesta sa visokom stručnom spremom, 37 koja zahtevaju višu stručnu spremu i 67 radnih mesta sa srednjom stručnom spremom.

„Samo da me ništa ne boli i da ne moram kod lekara“najčešća je pomisao mnogih otkada traje pandemija koronavirusa, ali mnogi to sebi ne mogu da priušte, neophodan im je lekar, baš kao što je bio i meni. Primila sam dve doze vakcine protiv tetanusa, na red je došla i treća. Put pod noge, pa u dom zdravlja!

Ispred dela koji nije u kovid sistemu nikada nije bio manji red, na moju veliku radost. Ali kratkotrajnu. Kada sam prošla proveru kod sestara, koje na ulazu mere temperaturu i upućuju pacijente na spratove i ordinacije sa raspoloživim lekarima tog dana, penjem se na sprat i stižem ispred šaltera na kojem se predaju knjižice - a tamo red. Priključujem se koloni od desetak ljudi. Svi smo maskirani, samo nam oči vire, pogledom znatiželjno ispitujemo jedni druge da li je neko možda „sumnjiv“na ono čega se svi plašimo. Kad je jedna baka u redu kinula, momentalno smo napravili savršeno rastojanje, bez ikakve opomene ili onog pažljivo sročenog uputstva u hodniku doma zdravlja. Brzo se čistio red, organizacija je bila odlična u datim uslovima, što me je prijatno iznenadilo. Posle pola sata prima me lekar i daje uput za Hitne intervencije, mesto gde pacijenti dobijaju injekcije i idu na previjanja. Prostorija je u prizemlju, u neposrednoj blizini ulaza u dom zdravlja, gde sestre dočekuju i upućuju pacijente.

„Samo dvoje ispred mene“, zadovoljno gledam u dve starije gospođe, koje napeto iščekuju da neko proviri iza vrata i prozove ih na intervenciju. Odjednom vidim kako starija gospođa insistira da uđe jer joj je loše i zahteva da sedne baš na klupu u hodniku, koja se nalazi u blizini ulaza i pomenutog prostora za Hitne intervencije. A ono, imam šta da čujem, gospođi nije dobro, jer ima koronavirus, pokazuje nalaz! Medicinsko osoblje je poznaje jer je već dolazila, iako joj je jasno objašnjeno da kovid pacijenti imaju svoj deo u kojem se leče. Sestra je ljubazno vodi u sobu u izolaciju, koju ima svaki dom zdravlja. A gospođa se i dalje žali, „jer joj nije dobro“.

Dve pomenute gospođe koje čekaju sa mnom, cokću i negoduju na postupak njihove ispisnice, koju karakterišu kao „samoživu“i komentarišu „jao, zaraziće nas, srčani sam bolesnik, primila sam tek jednu dozu vakcine“ i „bože, kakav je svet“. Nesporno je da joj treba pomoć, ali da li je moguće da je došla u onaj deo doma zdravlja u kojem se leče pacijenti koji nemaju koronu? Ovo moje pitanje prati i računica koliko je bila udaljena od mene i olakšanje što svi ipak imamo masku i što se nije zadržala više od 15 minuta među nama „zdravima“. A onda mi bi žao medicinske sestre, zar mora da podnese i rizik koji nije nužan?!

Taman što smo odahnuli, a jedna od gospođa bila prozvana u sobu za hitne intervencije, čujem žamor ispred ulaza. Čovek žustro traži svoju lekarku i „mlati“nalazom, stalno pomi

Nesporno je da gospođi treba pomoć, ali da li je moguće da je došla u deo doma zdravlja koji nije predviđen za obolele od korone