Mojih devet života

Miloš Šobajić

Izdavač: Vukotić Media

Ukratko: Od snegom zavejane planine Papuk, gde ga je, u ratnom zbegu, majka jedva sačuvala od gotovo izvesne smrti, do ateljea u Parizu u kojem je, pre njega, stvarao lično Pikaso. Između toga, Beograd, Istanbul, Nikšić…

Mesta odrastanja, stasavanja, tuge i radovanja. Protrčao je Šobajić kroz ružne i lepe događaje, kroz smrti i radosti, uspehe i padove. Sretao je važne ljude, Zuko Džumhur bio mu je prvi učitelj slikanja, njegova dela izlagana su u svim delovima sveta, od Kine, preko Evrope, do Amerike. Stigao je i da voli: Lotku i Maju. A njegovi politički stavovi, zalaganje protiv globalizma u svetu, želja da zaštiti umetnost od pokušaja da se njome upravlja iz svetskih centara moći, deo su i ove knjige.

Citat: Zajednički smo putovali od Pariza do Beograda, u velikom crnom kabrioletu BMW, koji su mom ocu dali logoraši kad im je organizovao povratak kućama. Pre toga je pripadao komandantu logora. Otac ga je vozio u Parizu i kada smo doputovali do Beograda predat je u državno vlasništvo. Tokom puta, kroz prozor sam video neku ogromnu planinu, pretpostavljam Alpe. Izgledala je crna i nadvijena nad nama, kao neki džinovski monstrum. Gledam u tu planinu, u to crno čudovište, i kažem: „Mimo se boji brda!“Zvao sam sebe Mimo, pa me je i otac samo tako zvao celog života.

„Alo!“utisak: U ovoj knjizi je iskrena i na momente potresna sudbina jednog od naših najvećih živih slikara Miloša Šobajića. On se ovom knjigom predstavio na potpuno originalan i sebi svojstven način. Zatvaranjem korica ove knjige, čitalac će nesumnjivo imati doživljaj da je odgledao jedan dobar film ili odsanjao čudesan san.