Misija - Biti deo Paraolimpijskih igara

„Ovo je vrednije od bilo kog profesionalnog dostignuća. Ja sam osvojio mnogo toga, ali nagrade koja ova deca osvoje, to zadovoljstvo koje mi njima pružamo, to ne može da se opiše, i veliki je motiv“, ističe za „Alo“nekadašnji selektor Jugoslavije

Majstor karatea Livius Bunda pored veoma uspešne trenerske karijere u kojoj je zaslužan za veliki broj medalja, skoro dve decenije posvetio je radu sa decom sa invaliditetom i slepim osobama.

Za „Alo!“kaže da mu to pruža ogromno zadovoljstvo i da ne može da se poredi ni sa jednim drugim uspehom

U svom karate klubu „Evropa“od 2004. Livius drži časove za osobe sa invaliditetom, slepe i slabovide, a kao razlog za to navodi da je osetio obavezu za taj čin.

- Bavim se karateom koji mi je omogućio da putujem po svetu. Bio sam reprezentativac Jugoslavije, zatim selektor mnogih zemalja, mislim da imam obavezu da nekom pružim isto to zadovoljstvo koje sam ja osetio kad sam počeo da se bavim sportom.

To nije sve. Pored rada na treninzima, inicijator je i školovanja osoba sa invaliditetom na Sportskoj akademiji, kako bi jednog

Bunda navodi da postoje razna takmičenja u parakarateu, a da sada on zajedno sa svojim prijateljima radi na tome da parakarate postane olimpijski sport.

- Postoje takmičenja, čak i na evropskom i svetskom nivou. Mi se borimo da parakarate jednog dana bude deo Paraolimpijskih igara. dana postali treneri karatea i nastavili njegovu humanu misiju.

Ceo svoj radni vek posvetio je karateu, a zahvaljujući njemu i njegovim saradnicima mnoga deca su dobila šansu da pokažu svoje umeće.

U 50 godina dugoj karijeri uradio je mnogo toga, ali ipak navodi da ovakva vrsta rada ima mnogo veću vrednost.

- Ovo je vrednije od bilo kog profesionalnog dostignuća. Ja sam osvojio dosta nagrada, ali medalje koja ova deca osvoje, to zadovoljstvo koje mi njima pružamo, to jednostavno ne može da se opiše i to je veliki motiv.

Osim osoba sa invaliditetom, njegove časove pohađaju slepi i slabovidi, a Livius kaže da je oduševljen njihovom energijom.

- U početku nije lako, ali neverovatno je koliko oni imaju energije. S jedne strane bog ti nešto uzme, ali sa druge strane nešto dobiješ. Zato oni fenomenalno funkcionišu. Ako im pružite ruku ljubavi, oni uzvrate.

Naravno ništa ne bi išlo bez roditelja koji uvek pružaju bezrezervnu podršku.

- Roditelji su ipak glavna podrška, ljubav koju oni ulažu, to je i meni motiv da pomognem - dodaje Livius Bunda.