VIRTUELNA VERA

U šou-biznisu je sve dozvoljeno da bi se došlo do cilja, ali da je sve i moguće saznali smo u slučaju Vere Matović koja ovih nedelja na svojoj koži oseća čari virtuelne popularnosti. Vera Matović nikada nije bila zvezda, njena karijera mogla bi se opisati rečima „poznata pevačica kojoj se popularnost oslikavala kao svadbarskoj štimung majstorici“. Njena najpoznatija pesma, koju teško mogu da okarakterišem kao hit, jeste „Ljuljaj me, sudbino“. Pažnju medija je uvek privlačila zbog lapsusa, drhtanja vilice dok peva, materijalnog bogatstva i kolekcije slika poznatih umetnika.

Ništa spektakularno osim smešnih pesmuljaka, po mom mišljenju, nije obeležilo karijeru koja traje punih 50 godina. Smejali smo se pesmama „Pitala sam popa“i „Imam 20 evra“, a onda je generacija Z izvukla iz arhive, tačnije iz 2009. godine možda i najsmešniju Verkinu pesmu „Miki, Milane“. Ludilo je krenulo na ludom Tiktoku, a gde bi drugde, i prenelo se na ostale društvene mreže, a virus digitalizacije obuzeo je i samu gospođu Matović. Dok se klinci samo sprdaju i zajebavaju ne znajući ko peva njihov trenutni „hit“, Vera obilazi emisije ubeđena da živi neku novu popularnost i da je pesma stara 12 godina dočekala svojih pet minuta. Iz umišljaja Vere Matović jedino je tačno to da će sve u vezi s ovom pesmom trajati pet minuta. Ova kolumna bukvalno nastaje u poslednjim sekundama tih pet minuta. Estrado, alo, na ovom primeru jasno vidimo da digitalne generacije, sem sposobnosti da se sprdaju, nemaju muzički ukus. Takođe, vidimo da su estradni radnici s karijerom dugom pola veka spremni i na sprdnju kako bi bili u medijima. Dok televizijski autori Veru razvlače po emisijama pitajući je šta misli o klincima i „Mikiju, Milanu“ona se ljuti ako na kraju gostovanja ne puste baš tu pesmu. Interesantno je da joj ne smeta što niko ne pominje nagradu za životno delo koju je na RTS-U dobila prošle godine. Vera se ljulja na digitalnoj ljuljašci i ja se plašim da će se ugruvati kada padne.