Igraju stihijski, svi žele u napad

Na pitanje kakav fudbal igraju Maldivci, Vujanac kaže: trčanja. - Ofanzivno, pomalo stihijski, sa puno

Svi žele u napad. Ima kvalitetnih fudbalera klubove. koji mogu da igraju za najbolje srpske zadovoljni su Poseduju tehniku, ali nisu veliki borci, i posle jednog lepog driblinga. rod, pa je sve tome podređeno, a bukvalno ima restorana iz svih delova sveta i raznovrsne hrane. Temperatura je uvek između 28 i 32 stepeni, uz veliku vlažnost, iako kiša ne padne po mesec i po dana. Klima uređaj je konstantno uključen. Potrebno je vreme da se organizam prilagodi. Kišovito je, ali za pola sata sve bude suvo kao barut. Tokom cele godine mrak pada u šest popodne.

Kako ste komunicirali sa saigračima?

- Jezik im je čudan. Ne može se naći prevod nigde na internetu, ali dobra stvar je što većina priča engleski. Narod je miran, dobronameran, vole fudbal i svi navijaju za neki evropski klub. Posebno prate Premijer ligu.

Da li su cene astronomske kao aranžmani?

- Nisu, praktično su kao u unutrašnjosti Srbije. Kafa je 100-150 dinara, a jedan obrok 500-800, nekad i jeftinije. Popularni su „Bufe“restorani u kojima platiš 500 dinara i neograničeno jedeš. Hrana po marketima je slična našoj, ali je voće mnogo skupo. Kilogram grožđa je oko 800, jedna jabuka 40-50 dinara. Sat ronjenja 2.500 košta, a šišanje 100 dinara.

Kako ste provodili slobodno vreme?

- Male ima dve plaže i maltene su puste. Svi su u rizortima. Tamo je jedna noć 700-900 dolara! Ima ih i za 10.000! Išli smo na drugo grad-ostrvo Hulumale, koje je sa prelepim belim plažama i restoranima. Na ostrvo Vilingili išli smo brodićem iz Malea.

Treba desetak minuta vožnje. Nije moderno kao prethodno, ali plaže, boja okeana i zalazak sunca su neverovatni. Bio sam i na ronjenju, koje mi je iskustvo za čitav život. Nešto što se ne može opisati, već se taj adrenalin mora osetiti. Zbog situacije sa koronom i karantinima, nisam bio u mogućnosti