SNIMIO BIH SERIJU O PROPASTI DS

„Što su pritisci bivali snažniji, toliko je moj otklon od politike bivao veći. Shvatio sam da bih, ukoliko bih se priključio bilo kojoj političkoj struji, izgubio nešto najvrednije, do čega mi je posle porodice najviše stalo, a to je sloboda“

Sa Radošem Bajićem, našim poznatim glumcem, scenaristom i rediteljem, i više nego zanimljiv razgovor smo započeli pitanjem kako se oseća s obzirom na to da je nedavno pobedio koronu, a u intervjuu za naš list on je govorio i o uticaju politike na glumu, otkrio nam ko ga je sve vrbovao i kakve projekte priprema...

- Uverio sam se na svojoj koži koliko je korona strašna i opasna bolest. Pogledajte koliko nam je velikih umetnika i značajnih ljudi odnela. Žalim za njima i za svakim izgubljenim životom. Ja sam ostao sa ove strane, što je božja volja. Bog mi je dao snagu - jer se korona ne leči već pobeđuje.

Kako se vi nosite sa okolnostima izazvanim koronavirusom u kojima živimo već više od godinu dana?

- Trudim se da mnogo radim, pa tako nekako čuvam dušu. Pored egzistencijalne i životne ugroženosti, epidemija je zastrašujuće detonirala i uništila društveni, kulturni i lični život svakog pojedinca. Nema topline među ljudima, nema druženja, nema duševne radosti, ljubavi i emocionalnih pražnjenja koja su svakom ljudskom biću neophodna. Umesto da se zbližavaju, ljudi se sve više udaljavaju jedni od drugih što rezultira osamom i destrukcijom. Zbilja je strašno. Bog zna koliko će ovo da traje.

Nedavno je emitovana serija „Porodica“. Poznato je da ne volite da komentarišete tuđe projekte, ali ste ovoga puta napravili presedan.

- Tačno je, nikada ne komentarišem ostvarenja mojih kolega, sem kad imam razloga da ih pohvalim. Seriju koju pominjete sam odgledao i javno kažem šta mislim, što se može smatrati presedanom. Dobro je što se pojavila jer nas je, uz sve slabosti i mane koje ima, ponovo sučelila sa ne tako davnom prošlošću iz koje, čini se, nismo izvukli neophodne pouke.

S obzirom na to da ste pauzu u karijeri napravili upravo zbog politike devedesetih, kako danas gledate na sve što se događalo tih godina?

- Strah od budućnosti je najstrašnije osećanje koje može da parališe svakog čoveka, a naciju da odvede u stanje beznađa i anarhije. Na celu zajednicu i na svakog pojedinca devedesete prošlog veka su ostavile upravo taj pečat. U tom periodu, mentalno i emocionalno moja porodica i ja smo prošli jedan užasno težak period života, ali smo uspeli da se sačuvamo. Moja desetogodišnja pauza u karijeri od 1996. do 2006. godine je cena mog nemirenja sa pravilima koja su važila u tom zlokobnom vremenu i odbijanja da uđem u političku kaljugu.

Da li mislite da je danas situacija povoljnija za umetnike koji ne žele da uplove u politiku?

-Neuporedivo je bolja nego pre dvadeset i pre deset godina, makar kad je kinematografija u pitanju. Ne moramo biti fanovi vlasti, ni Aleksandra Vučića, ali moramo biti iskreni, objektivni i pošteni. U ovom trenutku srpska država izdvaja više sredstava za finansiranje igranih filmova i TV serija nego ikada pre. Čini se, da ne snima samo ko neće... Samo prošle godine u Srbiji je snimljeno preko 20 TV serija i značajan broj igranih filmova. Drugo pitanje koje je veoma diskutabilno, kakav je i koliki kvalitet današnje sprske produkcije? Po mom mišljenju, nažalost nesrazmeran je kvantitetu i veoma je tanušan…

Da li ste ikada pomislili da uđete u politiku?

- Danas to nije slučaj, ali u poslednjih 15 godina trpeo sam ogromne pritiske. Go

Korona nas je uništila. Nema topline među ljudima, nema druženja, nema duševne radosti, ljubavi... Zbilja je strašno. Bog zna koliko će ovo da traje Oni koji su Šiptarima na tacni dali lažnu državu Kosovo se varaju da će među Srbima naći bilo koga ko će da im parafira papir odricanja od postojbine našeg identiteta

tovo sve političke opcije su me vrbovale. Što su pritisci bivali snažniji, toliko je moj otklon od politike bivao veći. Razlog je jednostavan, shvatio sam, da ukoliko bi se nominalno, objektivno i praktično priključio bilo kojoj političkoj struji, izgubio bih nešto najvrednije do čega mi je posle porodice najviše stalo, a to je sloboda. Da svakom mogu da kažem šta mislim i da uživam u privilegijama sopstvenog rasuđivanja i mišljenja.

Koji politički događaj iz bliske prošlosti, poslednjih tridesetak godina, bi za vas kao scenaristu i reditelja bio zanimljiv da o njemu snimite seriju ili film?

Ͳ Eutanazija i propast velike Demokratske stranke, koju je 1903. osnovao Milan Grol, čiji predsednik je bio čuveni Slobodan Jovanović, a koju je za vreme sladotvorne vlasti DOS-A i drugova, pa sve do 2012. godine i gubitka izbora, razgradilo i uništilo desetak lidera i liderčića koji su svi ponaosob želeli da budu bosovi i glavne face. Koji su od velike političke ideje odlomili po parče i napravili kombi stranačke filijale sa prefiksom demokratski, da zadovolje svoj ego i sujetu. A neki i da naprave po koju paru. Bila bi to sjajna serija.

Šta smatrate svojim najvećim dostignućem?

Ͳ Moju porodicu.