Baka Nada je bila devojčica u duši

Svi će pamtiti vedar duh Nadežde Pavlović, najstarije žene u Srbiji, koja je umrla u 110. godini „Trudila se da pokaže da se obrazovanje ne završava školovanjem, već da se celog života nešto uči i istražuje. I sama je bila večiti đak. Pre mene je naučila

Nadežda Nada Pavlović juče prvi put posle 40 godina nije sedela u svojoj fotelji, u svom stanu na Vračaru. Baka Nadina knjiga, koju je volela da čita, ostala je zatvorena. Ova vedra starica, koju je voleo ceo kraj, preminula je pre dva dana u 110. godini života. Ali iza nje ostalo je mnogo lepih uspomena njenih najbližih i ljudi sa kojima se družila. Svi će pamtiti baka Nadin osmeh i vedrinu, koje nije gubila do poslednjeg trenutka.

Poslednjih nekoliko godina teško se kretala i nije mogla da izlazi iz kuće, ali ni to je nije porazilo, svi su rado dolazili kod baka Nade i uživali u druženju s njom. A mogli su mnogo i da nauče od stare profesorke.

Preživela dva rata

Nadežda je rođena u vreme Balkanskih ratova u Visokom, u Kraljevini Srbiji. Njen otac je tada bio u ratu i nije ga videla do šeste godine života. Školovala se u Sarajevu, potom je diplomirala u Beogradu. Pregurala je dva svetska rata i mnoge životne teškoće, ali to nije umanjilo pozitivnu energiju, mladalački duh i lepotu koju je u sebi nosila.

Aktivna u sportu

Novinare „ALO!“u porodičnom stanu na Vračaru juče je ugostila Željka Pavlović Hauard, koja se sa suzama u očima priseća životne priče svoje majke.

- Bila je veoma aktivna, odmalena se bavila sportom i gajila ljubav prema gimnastici i atletici, a bila je i član sokolskog društva. Zbog velike ljubavi prema deci, kasnije se odlučila i da ih podučava, pa ih je spremala za takmičenja pod različitim okolnostima i teškim uslovima, što je bio samo jedan od pokazatelja njene dobrote. Bila je idealista i pravi prosvetitelj u duši - ispričala je Željka.

U braku 44 godine

Pred Drugi svetski rat bila je premeštena u naselje Jaša Tomić u Vojvodini. Tamo je upoznala svog supruga sa kojim je provela 44 godine u braku. Posle rata njih dvoje su prešli da žive u Novi Sad. Nadežda je tu predavala u osnovnoj školi i gimnaziji srpski i nemački jezik. Kasnije je predavala i u večernjoj školi partizanima koji su izašli iz rata i nisu imali priliku da se školuju pre toga.

Sve je radila sa ljubavlju

- Imala je mnogo napornih perioda u životu, ali ona je radila sve sa toliko ljubavi. Uvek je tražila nov način da decu nauči da vole ono što uče, da misle svojom glavom, da traže svoj potencijal, da budu pošteni i moralni članovi društva i da pokaže da se obrazovanje ne završava školovanjem, već da se celog života nešto uči i istražuje. I sama je bila večiti đak, radoznalog uma. Pre mene je naučila da koristi i telefon i tablet! - uz osmeh se prisetila ćerka.

U svojoj bogatoj životnoj istoriji promenila je osam država, poznavala je Desanku Maksimović i Branka Ćopića, a poslednje četiri decenije svog života provela je u Beogradu, na Vračaru.

Penzionerski dani

U penziji je bila više od četrdeset godina, a u ovom životnom periodu je posebno uživala. Nakon mnogo rada i raznih poteškoća, konačno je imala vremena da se posveti sebi. Sa suprugom je došla u Beograd.

Nastavila je svoj aktivan život i uživala u omiljenim aktivnostima. Često je odlazila u pozorište i bioskop, a njena najveća strast bila je književnost, pa je tako svoje slobodno vreme provodila čitajući.

Muzika je zauzimala posebno mesto u njenom životu, a najviše