OD VRELINEPUCA I ZDRAVO SRCE
Kardiolog prof. dr Arsen Ristić za Alo! objašnjava zašto moraju da se paze ne samo srčani bolesnici i ljudi koji imaju visok pritisak, već i svi ostali
Aklimatizacija organizma na visoke temperature traje od pet do sedam dana. Infarkti se u ovakvim situacijama dešavaju najčešće u prva četiri dana, što treba da bude opomena ne samo srčanim bolesnicima, već i zdravim osobama. Na ovakve vrućine niko nije imun!
Kardiolog prof. dr Arsen Ristić, pomoćnik direktora klinike za kardiologiju KSC i član rukovodstva Evropske asocijacije za srčanu insuficijenciju, za Alo! objašnjava da su kardiovaskularni bolesnici posebno ugroženi zbog tropskih temperatura, sa kojima se nosimo ovih dana.
- Kad se poveća spoljašnja temperatura, srčani bolesnici reaguju tako što se šire krvni sudovi i pritisak padne, pa morate da podešavate doze lekova i za srčani pritisak i za srčanu slabost. Mi obično podešavamo tako da u toku letnjih vrućina budu manje doze - kaže Ristić i dodaje da u suprotnom može doći do izmaglice, nesvestice, gubitka svesti.
On napominje i da ovo posebno važi za starije koji imaju suženje zalistaka na srcu:
- Ti zalisci služe kao ventili i neko ko ima suženje ovog ventila koji je na izlasku iz srca, aortnog zaliska, kada je vrućina, posebno ako se opterećuje fizički, lako pada u nesvest. Moja preporuka starijim ljudima i srčanim bolesnicima je da ne treba da se izlažu naporu po vrućini, a ključan je i dovoljan unos tečnosti. Sa godinama pada osećaj žeđi i stariji pacijenti po pravilu ne unose dovoljno tečnosti, što je životno važno.
Ristić ističe i da se o svakoj promeni terapije mora konsultovati sa lekarom: - Vrlo je korisno da pacijenti mere pritisak kod kuće, ali naravno da ne treba to da bude pet puta dnevno, nego tri puta sedmično, i da te vrednosti beleže. Takođe, treba da mere telesnu težinu jednom nedeljno. Ako se poveća za više od tri kilograma u jednoj nedelji, to nije znak da su se ugojili, nego da se skupila tečnost.