NAŠI KLINCI PIIJU DUPLO VIŠE NEGO DECA U EU UMRLO 10.356 LJUDI KOJI SU IMALI DODIR S KORONOM
Primamo pacijente od 17, a imamo i mlade osobe od 18 ili 19 godina, kaže Dragoljub Jovanović, specijalni pedagog u Drajzerovoj
„Sa 13 sam popušio prvu pljugu, a posle prve odmah i drugu. Sa 14 sam popio prvo pivo, a posle piva sam pio sve živo...“
Da Bora Đorđević ovih dana piše „Kad sam bio mlad“, morao bi malo da koriguje brojke. Jer njegov junak iz pesme počeo je da pije sa 14 godina, a statistika, nažalost, kaže da mladi u Srbiji u proseku prvo alkoholno piće popiju u 13. godini. I opet nažalost, ukupno gledano, piju dvostruko više nego njihovi vršnjaci u većini evropskih zemalja (istraživanje Instituta „Batut“).
Proteklih dana, negde od završetka školske godine, neprestano se beleže crni rekordi u broju poziva i intervencija Hitne pomoći zbog maloletnika obeznanjenih od alkohola. Pre nekoliko dana
njih čak 14 je prevezeno na toksikologiju iz jednog lokala na Adi Ciganliji. I noć između utorka i srede bila je burna.
RAZGOVOR VAŽAN
Prim. dr Jasna Daragan Saveljić, neuropsihijatar i bivša direktorka Bolnice za specijalne bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, za Alo! objašnjava da se mladi prvi put sa alkoholom sreću u kući. - Nažalost, u Srbiji je to tako, svaka porodica obeležava svaki bitniji dan u životu alkoholom. Rođenje, smrt, slava, rođendani, gosti... Mnogi imaju stalno alkohol u kući za posluženje. Deca iz porodica u kojima se ne konzumira alkohol definitivno ređe posežu za njim - naglašava ona, i dodaje: - Međutim, u tom uzrastu je mnogo veći uticaj društva nego porodice. Tu dolazi do izražaja
koliko se zaista bavimo svojom decom. Koliko i na koji način pričamo sa njima.
Naša sagovornica konstatuje da se mladi retko javljaju na lečenje:
- Da bi se razvio alkoholizam, potreban je određen period, nekoliko godina kontinuiranog pijenja. Narkomanija se mnogo brže razvija. Mladi uglavnom incidentno piju, povremeno, kad odu na žurku, raspust, kad nema para za neke druge aktivnosti, evo sad mnogi ne idu na more zbog PCR testa - ističe doktorka i napominje da roditelji ponekad dolaze da se raspitaju, traže savet, uglavnom kad im dete završi u
Imam pacijenta koji je uslovljavao dete da mu kupi pivo, pa će dobiti lizalicu PEDAGOG IZ DRAJZEROVE
Hitnoj pomoći, ali retko baš dovode dete na lečenje.
Dragoljub Jovanović, specijalni pedagog u Drajzerovoj, kaže za Alo! da im se sada javlja više mladih nego ranije zbog problema sa alkoholizmom:
- Mi primamo pacijente od 17 godina, imamo mlade osobe od 18 ili 19 godina koje nisu bile na hospitalu, nego u centru za mlade. Do nas dolaze na razne načine. Imamo savetovalište koje radi svaki dan, čak i subotom i nedeljom, imamo hitnu službu koja radi 24 sata. Naši lekari procenjuju situaciju i daju savet u startu šta je neophodno za lečenje.
DVE KRAJNOSTI
Jovanović priča da ga je šokiralo nekoliko slučajeva:
- Jedan od njih je pacijent koji je uslovljavao dete da mu kupi pivo, pa će dobiti lizalicu. Bio je jedan pacijent od tridesetak godina koji mi je rekao da je on sve to gledao kod svog oca, a da sad to ponavlja svom detetu. Ako dete potiče iz porodice u kojoj je roditelj bio alkoholičar, može da ode u dve krajnosti - ili da ne podnosi alkohol ili krene istim stopama.
Mada je prema zvaničnim podacima od kovida 19 u Srbiji umrlo nešto više od 7.000 ljudi, Komisija za analizu smrtnih ishoda utvrdila je da je 10.356 preminulih imalo pozitivan test, simptome korone ili je bilo u kontaktu s osobom koja je bila pozitivna. To, naravno, kako je juče objasnio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ne mora da znači da su svi oni umrli od korone, ali je njih komisija ubrojila na osnovu pozitivnih testova, na osnovu izjava porodica da su bili u kontaktu sa pozitivnim osobama ili da su imali simptome korone.
- Želim da naglasim, jer znam da svi vole senzacionalističke vesti, mi ovog momenta, ne samo mi već bilo ko drugi, ne možemo da izađemo s podacima i da tvrdimo da je neko preminuo od kovida rekao je Lončar.
Da bismo tvrdili da je neko preminuo od korone, precizira ministar, potrebno je da se uradi obdukcija.
- Za sve ove ljude koji su preminuli mi nemamo urađenu nijednu obdukciju. Zbog toga se od komisije zahtevalo da dođe do broja ljudi koji mogu da se dovedu u vezu s koronavirusom - naglašava Lončar.
Dodaje da su tu ubrojani i ljudi koji nisu ležali u bolnicima, koji nisu imali PCR test ili brzi test, kao i oni koji su se sami lečili kod kuće i došli kod lekara u momentu kada su ostali bez svesti ili su imali srčani zastoj. - Uzimali smo kao relevantne samo podatke da je osoba koja je preminula bila u kontaktu sa korona-pozitivnom osobom ili imala simptome slične kovidu naveo je Lončar.
Istakao je da komisija nije imala lak zadatak i dodao da su odabrali ovaj period za analizu jer je trenutno situacija u vezi s koronom stabilnija i zdravstveni kapaciteti nisu popunjeni. Podsetimo, skoro sve zemlje koje su bile na udaru pandemije u nekom trenutku su revidirale brojke o broju umrlih.