SRCE IZDAJE ČAK I MLAĐE OD 30 GODINA
Ne ignorišite bol u grudima niti bilo koji drugi simptom koji ukazuje na moguće srčane probleme
Neuredan život, stres, alkohol, pušenje, gojaznost, a na kraju krajeva i korona doveli su do toga da infarkt pogađa mlađe ljude više nego ranije. Precizne statistike o tome još nema, ali se lekari s kojima smo razgovarali slažu da je to primetno.
Savet lekara je da bolove u grudima i druge simptome ne ignorišemo, bez obzira na to koliko godina imamo. Ivan Nenadić (41) imao je dva infarkta za četiri dana. Prvi, slabiji, kako su mu objasnili lekari, pregurao je na nogama. Drugi ga umalo nije koštao života.
- Nikad pre toga nisam imao problema. Ali pušio sam po dve pakle dnevno, nisam se bavio sportom, jeo sam sve i svašta. Kada sam imao prvi infarkt, bilo je to više kao neko lagano peckanje u rukama i samo mi se u jednom trenutku ukočila leva ruka, ali sve je trajalo manje od minuta. Iskreno, nisam na to ni obratio pažnju. Četiri dana kasnije samo sam se srušio dok sam sedeo za stolom. Sreća da je žena bila sa mnom. Pridigla me je i pozvala Hitnu pomoć. Došli su za deset minuta i to mi je spaslo život - priča za Alo! Ivan. NIJE ZA POREĐENJE
Kako kaže, od infarkta je prošlo šest meseci, koliko-toliko se oporavio. Redovno je pod terapijom i potpuno je promenio životne navike.
Poznati kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić potvrđuje za naš list da se povećava broj mlađih pacijenata
sa infarktom i da je tako godinama, možda i u poslednje dve decenije.
- Pre toga skoro uopšte nije bilo mlađih od 30 godina čija je bolest zahtevala da se leče kardiohirurškim putem. Kad se pojavi pacijent 28-29 godina indikovan za operaciju, to je za nas uvek bilo iznenađenje. Međutim, onda sam operisao pacijenta od 24 godine koji je imao infarkt i ugrađen mu je trostruki bajpas. To je bilo pre 15 godina. Sada, iz neke moje statistike operisanih zbog infarkta, pacijenata između 25 i 30 godina ima sigurno na stotine, a onih od 30 do 40 na hiljade. To kad poredite sa šezdesetim i sedamdesetim godinama, jednostavno nije za poređenje objašnjava doktor. KLJUČNI RAZLOG
Ristić kao faktore rizika vidi pre svega stres, pušenje, neuredan život koji podrazumeva i obroke koji su puni masti. - Genetika nema mnogo veze, da ima veze, onda bi se angina pektoris nasleđena od očeva ili majki pokazala u ranom uzrastu - kaže stručnjak.
Profesor napominje i da je Srbija stalno druga ili treća u Evropi po broju kardiovaskularnih bolesti koje su najčešće uzrokovane arteriosklerozom. - Ključni razlog je ishrana. Deca od malih nogu jedu ogromne količine hrane koja je štetna, koja izaziva arteriosklerozu.
Dete čim dobije prve zube počne da jede prasetinu, pršutu, slaninu, kobasice... Zalagao sam se za to da se ishrana i zdravstveno obrazovanje uvedu u osnovne škole od prvog razreda.