Buketi cveća prekrili grobna mesta Đokića
Sačekamo epilog - rekla je Verica i zatvorila vrata. Uska ulica u kojoj Đokići decenijama žive broji nekoliko desetina kuća. Pusta je i hladna. Tek pokoji meštanin koracima uznemiri tišinu koja joj se nedavno nametnula. Kada je nalet vetra podigao oblak p
PIŠE: DUŠAN STAMENKOVIĆ
Ledena i gorka, stara, toliko stara da izgleda beskonačna, kao da je zapisana u bogoslužbenim knjigama i ponavljana od usta do usta vekovima, a ipak prosta i mala istina kazna za zločin ne ispravlja nijednu nevolju, ali sprečava stotinu drugih.
Ogrnuti strahom i neizvesnošću, meštani sela Moravac kod Aleksinca, svi do jednog, upravo iščekuju istinu i kaznu koja će sustići čoveka koji je u noći između 26. i 27. septembra na monstruozan način ubio Gorana (57), njegovu suprugu Gordanu (56) i njihovu ćerku Lidiju (25) Đokić, a potom njihova tela spalio i zakopao u jamu na seoskoj njivi daleko od njihovih očiju.
Dok se zora širila seocem, jedva osvetljavajući krovove mokre od kiše, reporteri Alo! pristigli su pred kapiju porodice žrtava u Ulici Milentija Popovića. Tik uz ulaznih vrata, potištena, stajala je Goranova majka Stojanka, koju meštani odmila zovu Šojka. Noge su joj klecale dok je pokušavala da natoči vodu na ručnoj pumpi u dvorištu.
- Boli me, šta drugo da vam kažem izustila je gotovo nečujno.
Trenutak kasnije izašla je i njena rođaka Verica, koja je staricu uhvatila pod ruku i uvela je u dom, govoreći nam preko ramena: - Previše smo pričali. Morate nas razumeti. Preostalo nam je samo da
Ekipa Alo! obišla je juče i groblje u selu Žitkovac na kojem je sahranjena porodica Đokić. Buketi cveća prekrili su grobna mesta, a na njima su bile utisnute oproštajne poruke ožalošćenih, na kojima je pisalo: „Poslednje zbogom“, „Nek vam je laka zemlja“, „Zbogom, dragi prijatelji“... Krstovi s njihovim imenima opasani su belim šalovima, dok su na zemlju položene flaše s njihovim omiljenim pićem i poslasticama.