POBEDIO RAK JEDNJAKA

Marko Živić se pre 13 godina suočio s ozbiljnim životnim izazovom, kada je saznao da ima karcinom jednjaka i želuca. Tada je ispričao da mu je jedino volja i vera u boga pomogla da ide napred i da se hrabro suoči sa svim što mu je bolest donela.

- Slučajno sam otkrio da sam bolestan. Otišao sam kod akademika dr Predraga Peška, direktora Instituta za bolesti digestivnog trakta, i tako saznao da imam abdominalni problem, a zatim i bolest jednjaka. Danas imam rez od 15 centimetara, duž grudi i stomaka. Abdomen je zeznut jer doktori odstranjuju šta ne valja, a onda sklapaju šta mogu. Moja operacija je trajala sedam i po sati. Ali sam shvatio da imam dve opcije: ili da uđem hrabro ili da odustanem. Naravno, odmah sam se odlučio za ovu prvu ispričao je jednom prilikom Živić.

- Sećam se noći pred operaciju, tad mi je bilo najteže. Gledam kroz prozor, sneg pada i vidim da nema nazad, nema druge opcije. Onda kreneš da razmišljaš o svemu i svačemu, bože otkud ovo, zašto, ali mislim da mi je pomoglo što sam bio lud u svojoj energiji. Lud da tu trku istrčim - rekao je glumac svojevremeno u emisiji „Preživeli“.

Tokom svog oporavka je vedrim duhom vrlo često bodrio i ostale bolesnike, mahom one koji su posustali u borbi za život.

- Zvali su me često iz klinike da psihički dižem pacijente tamo. Išao sam da ih zasmejavam i verujem da sam nekome i pomogao. Kasnije sam postao maskota celog odeljenja. Tako je bilo i dok sam sam ležao u bolnici. Desi se da padneš mentalno u toku noći jer dnevno primaš šest ili osam infuzija, a jedna kaplje dva sata. Noću plačeš zato što si vezan za krevet, ali sam ustajao, šetao hodnikom i glumio Rokija Balbou. Boli te sve, ali ja sam glumio da boksujem s nekim. Pacijenti su izlazili da me gledaju, smejali se, navijali. Moraš nekako da se iščupaš iz toga. Recidivi obično stignu kasnije, nakon tih stresnih situacija imao sam trenutak da kažem sebi da ne mogu više, ali sam gurao kao buldožer, iako nisam imao snage rekao je Živić tada.