ZA MENE Prve pare zaradio kao srednjoškolac

Sećate li se prvog zarađenog novca u životu?

- Otac mi je 1964. godine kupio harmoniku i upisao me u nižu muzičku školu. U prvom razredu gimnazije prijavio sam se da budem deo školskog orkestra u nameri da se spasem časova. Ali desilo se upravo suprotno - na probe smo odlazili nakon završetka nastave. Uporedo s tim, u 17. godini sa prijateljem sam osnovao mali orkestar. Svirali smo na rođendanima i porodičnim slavljima, a nakon jedne svadbe usledili su pozivi da zabavljamo goste i na drugim veseljima. Tako sam zaradio svoj prvi novac.

Kako biste opisali estradni posao: kao rudnik u kome se traži zlato ili kao zlataru u kojoj se zlato obrađuje?

- To je težak posao u kome je mnogo lakše uspeti nego opstati. Onaj kome je to pošlo za rukom zaista i vredi. Ovo se pokazalo na mnogim primerima, pa i na našem primeru.

Prokomentarišite činjenicu da ste najzaposleniji i najpoznatiji penzioner u Srbiji?

- Siguran sam da nisam jedini. Mi smo kao narod izuzetno vredni, poznajem mnogo mojih vršnjaka koji takođe rade. Neki zato što moraju, a neki zato što ne mogu da prihvate da je vreme za rezervnu

klupu. Ja radim zato što volim!

Mnogi tvrde da šou „Zvezde Granda“do sada nije iznedrio nijednu pravu zvezdu. Šta vi mislite o tome i ko je po vašem mišljenju radom, talentom i harizmom zaslužio taj status?

- Apsolutno se ne slažem s tom konstatacijom. U prilog tome govori more mladih ljudi koji danas imaju status zvezda. Tanja Savić, Aleksandra Prijović, Milica Pavlović, Mirza Selimović, Milica Todorović, Gile, Darko Lazić i mnogi drugi danas imaju ozbiljne karijere. Zapamtite moje reči, tek će oni imati vanvremenske karijere i sjajne biografije.