STAROJ ODEĆI DAJE N

UZavičajnom muzeju u Paraćinu nalazi se laboratorija u kojoj se vrši restauracija, rekonstrukcija i konzervacija određenih materijala. Tatjana Tubica je master tehnološkog inženjerstva i otkrila nam je kako staru garderobu koja nosi pečat istorije čuva od zuba vremena. Ona radi kao konzervator na očuvanju predmeta iz kulturne baštine. Ispričala nam je kako izgleda kada se uspori starenje nekog predmeta, kako od materijala koji je davno otpisan ili odbačen možemo dobiti komad koji izgleda kao nov, zategnut, sređen, sjajan.

Šta je konzervacija?

- Rekonstrukcija i konzervacija su potpuno različite. Konzervacijom se čuvaju predmeti koji spadaju u kulturnu baštinu. Oni se čuvaju u stanju što bližem izvornom i tako im se produžava vek. Rekonstrukcija je iznova pravljenje predmeta na osnovu opisa, slika, predanja koja imamo o njemu. To radimo od najkvalitetnijih prirodnih materijala, a konzervirani predmeti se čuvaju u depou muzeja. Moj cilj kao konzervatora je da svim dozvoljenim tehnikama radim na produženju njegovog života, odnosno da usporim njegov prirodni raspad i održim ga u obliku što sličnijem izvornom.

Koji alate koristite?

- Važno je da sve tehnike koje se koriste budu revirzibilne da bi se kasnijim intervencijama moglo rasturiti ono što se uradilo u prethodnim pokušajima konzervacije. Postoje zajednički alati koje svi konzervatori koriste - lupe, mikroskopi, četkice, klešta, makaze, igle, konci. Ja najviše volim da radim sa zubarskim instrumentima koji mi omogućavaju da pristupim najskrivenijim naborima i izvučem zubarskim instrumentima