DOMINACIJA I TRI ZLATNA TRIJUMFA
Suzana Ćirić prisetila se serije pobeda na Beogradskim maratonima
Nekadašnju višestruku rekorderku države na dugim distancama Suzanu Ćirić zatekli smo tokom odmora u Inđiji. Živi u mestu kraj Štutgarta gde radi kao kasirka. Kontaktirali smo je povodom jubileja, 35. godišnjice Beogradskog maratona.
Možete li da se prisetite debija iz 1989. godine ?
- Moj prvi maraton u životu i pobedila sam! Najopasniji rival bila je iskusna Sarajka Nataša Jugović, koja je važila za favorita. Trčala sam 3:03:21 na deonici od 46,7 a regularni maratoni su 42,195 kilometara.
Vreme je bilo povoljno?
- Meni je sve pasovalo. Doživela sam trku kao trening, nisam bila iskusna. Kada sam stigla Natašu na 30. kilometru, pa je prestigla, shvatila sam da mogu da pobedim.
Na sledećim maratonima niste bili opušteni?
- Znala sam šta me čeka, da je na 30. kilometru odluka ako si umoran, nadrljao si. Ukoliko možeš da guraš, dobro je. Uvek mi je bilo važno da nema kiše i vetra.
Trčali ste i 1990, pa 1993. godine?
- Dejan Nikolić je 1990. preuzeo događaj i jedna od prvih stvari bila je da stazu premere zvanično i daju joj sertifikat iz Asocijacije internacionalnih maratona i uličnih trka. Bilo je jasno da to postaje događaj svetske klase. Postavila sam rekord staze sa 2:45:09.
Najbolji rezultat na Terazijama?
- Trčala sam 1993. godine 2:40:27 i poboljšala sopstveni rekord. Znala sam deonicu i samo sam gledala rivalke. Bila je Rumunka koja je imala odličan lični rekord. Pri povratku do uspona na Brankovom mostu stiglo nas je par takmičarki. Posle, na kratkoj strmini kod Londona, bile smo samo nas dve. Pojačala sam, odvojila se i ostvarila najbolji rezultat zahvaljujući odličnoj konkurenciji.
Trčali ste 42,195 davne 1995. i bili jedini put drugi iza Poljakinje Zatorske ?
- Svi događaji ostali su mi u prelepom sećanju. Za 10 godina atletske karijere imala ih sam nešto više od 20 maratona, dva godišnje u proseku. Na proleće ili jesen trčala bih zbog zarade, a ostalo na velikim takmičenjima. Nisam trenirala iz hobija, bavila sam se time i zarađivala.
Kada sve prođe, ostanu prijatelji?
- To je najlepše, meni su to Rada Račić, Jelena Raičević, Rifat Ziljkić, Bora Dević... Ostane ti sećanje na najlepši deo života... ovo kasnije je monotono.