PONEDELJAK PROŠAO JANUAR NIKAKO!
Pored materijalnih poteškoća kao što je manjak novca, u pojam nas ubija što nema sunca da nam podigne raspoloženje, kaže dr Ivana Stašević Karličić, specijalista psihijatrije
Tužni ponedeljak (Blue Monday) ili najtužniji dan u godini je iza nas, ali ceo januar nosi rizike po psihičko zdravlje, slažu se stručnjaci.
Najdepresivniji dan u godini, treći ponedeljak u januaru, ustanovljen je 2005. godine. Tako ga je nazvao psiholog Klif Arnal, koji je proračunao da su do tog dana svi potrošili poslednju platu, zadužili se, vratili na posao, nakupili su im se radni i kućni zadaci, a mnogo je i novogodišnjih odluka koje su doneli, a shvatili da ne mogu da ih ispune. Sve to je dovelo da, prema statistikama, na treći ponedeljak u januaru bude počinjeno najviše samoubistava, svađa i ubistava.
Iako ne postoje naučni dokazi i istraživanja koji bi potvrdili da je Blue Monday, odnosno treći ponedeljak u novoj godini, zaista najdepresivniji dan u godini, činjenica je da januar mesec može biti rizičan, posebno za osobe koje pate od afektivnih poremećaja, kaže za Alo! specijalista psihijatrije dr Ivana Stašević Karličić.
Prema njenim rečima, jedan od glavnih razloga za loše raspoloženje ovih dana je završetak prazničnog perioda.
- Tokom prazničnih dana bar nakratko ostavljamo iza sebe probleme i teškoće, a prvi ponedeljak posle svega toga donosi povratak u one uobičajene svakodnevne brige koje nosi ubrzan i zahtevan tempo savremenog života. S druge strane, poznata je pojava sezonske depresije u zimskom periodu, usled skraćenja dana i manjka sunčanih sati.
Poznato je i u čemu se ovo loše stanje ogleda, objašnjava ona. - Simptomi koji se tada mogu javiti su smanjen nivo energije, otežana koncentracija, osećanje umora, povećan apetit i telesna težina, povećana potreba za spavanjem i slično. Ipak, ukoliko
osećate nešto od navedenog, ne treba da zanemarite svoju tugu samo zato što „nikome nije sjajno“ili „svakoga nešto muči“, već se obratite lekaru da biste dobili pravi savet, jer među nama ima onih koji svoje probleme preuveličavaju, ali i onih koji ih guraju pod tepih, ili čak krive sebe što su i pomislili da im je loše.
Prema rečima dr Stašević Karličić, tuga i mentalni problemi se često samo produbljuju kada pokušamo sami da ih rešimo.
- Nažalost, osobe koje imaju mentalne smetnje su u našoj kulturi još uvek snažno stigmatizovane i to doprinosi ubeđenju
mnogih da će biti obeleženi ako se obrate psihijatru za pomoć. Zbog toga i postoji sklonost većeg broja građana da uzimaju anksiolitike, benzodiazepine i druge lekove na svoju ruku. To ne samo da je opasno, nego i odlaže pravovremeno javljanje stručnjacima za pomoć i samim tim proces kasnijeg lečenja čini daleko dužim i manje efikasnim. Naša klinička praksa pokazuje da kada se jednom obrate za pomoć, ljudi ubrzo shvate i uvide da to nije stvar lične slabosti ili nemoći, već odgovornosti i brige prema sebi i bližnjima - zaključuje ona.