KUCA POD STRESOM

››› Različiti strahovi čest su problem s kojim se susreću mnogi vlasnici

Pas je živo biće kojeg može uplašiti bilo šta. Ukoliko se propuste znaci da je pas od nečega uplašen, to može prouzrokovati dugoročne strahove koji se mogu manifestovati nepoželjnim, pa i agresivnim ponašanjem psa. Prirodno je bojati se nekih stvari, ali problem je kad se pojavi strah koji nam otežava normalno funkcionisanje. Psima se to dosta često događa, a naročito u gradskom okruženju.

PREPOZNAJTE PROBLEM

Psi koji se boje pokazuju anksioznost kroz različite signale stresa kao što su izbegavanje kontakta, oblizivanje, protezanje, dizanje šape, okretanja glave ili tela, zevanje, otresanje, odbijanje hrane, dahtanje, drhtanje, nemir i tako dalje. Reakcije na strah mogu biti bežanje, borba (napad) ili ukopavanje u mestu. U stanju panike psi mogu pokušati pobeći, reagovati agresivno, obavljati nuždu u prostoru u kojem borave, uništavati nameštaj, a dešavaju se i slučajevi samopovređivanja, pa čak i iskakanja kroz prozore ili s terase.

NIŠTA NA SILU

Vašem psu koji se uplašio treba da budete podrška jer pružanje podrške ne pogoršava emocionalno stanje životinje.

Kod nas postoji predrasuda da će se pas još više plašiti ako ga tešite. Jednako, mnogi smatraju da strahove treba rešavati tako što pse treba da izlažemo izvorima njihovog straha. Prisilno izlaganje strahovima može biti kontraproduktivno i opasno jer psa dodatno izlažemo stresu i time pojačavamo osećaj straha.

ŠTA DA PREUZMETE

Fizički kažnjavati psa zato što se boji je apsolutno neprihvatljivo. Naravno, odnos psa i vlasnika treba da se temelji na poverenju, a to se postiže doslednošću, ne grubošću. Cilj vaspitanja i treninga je imati psa koji sluša svog vlasnika zato što mu veruje, a ne zato što ga se boji, a siguran pas će umeti da se izbori sa strahovima!