ČEMU ZAISTA SLUŽI DAVOS?

Čeka se još samo najgenijalniji ekonomista svih vremena.

Svetski ekonomski forum u švajcarskom selu Davosu, inače zaista impozantan skup svetskih lidera, izvršnih direktora najmoćnijih kompanija i biznismena, pokazao je dve stvari - da je geografija, to jest geopolitika, veoma opasna kada se donose odluke koje se tiču miliona ljudi. I drugo, da je socijalna nepravda trajna i najverovatnije nerešiva. O tome je govorio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, koji je predstavljao našu zemlju u Davosu. On je primetio da se ranije tamo mnogo više, 80 odsto, pričalo o ekonomiji (što mu i ime kaže), a ostalo o politici. Sada odnos je fifti-fifti, pola o ekonomiji, pola o politici. Što je možda i očekivano, jer je posle ruskog napada na Ukrajinu, a zatim i evropskog odgovora sankcijama, politika ubedljivo iskočila u prvi plan.

Ipak, bilo je u Davosu i glasova koji su se bavili onim što se ipak tiče i „običnog” naroda. Usputna beleška – ovaj izraz je odvratan i pogrešan i trebalo bi ga trajno izbaciti iz upotrebe. Jer on znači da postojimo mi „obični”, dok su valjda izvršni direktori kompanija iz Davosa „neobični”…

Da se vratimo na temu. Jedan od izveštaja koji je predočen učesnicima Svetskog ekonomskog foruma je i taj da svaka deseta osoba na svetu gladuje, dok se firme koje se bave hranom bogate. Čak 95 odsto prehrambenih kompanija je u prošloj godini udvostručilo profit. Rat je, dakle, uvek bio dobra prilika za zaradu. Samo što se to nekad davno zvalo ratno profiterstvo… Zatim, jedan odsto stanovništva planete i dalje drži istu količinu novca, lepih 99 odsto. Ima i jedan podatak koji je možda i najstrašniji - da je među gladnima na Zemlji čak 60 odsto devojčica i žena. U svetlu tih podataka mudre reči koje su izgovorene na forumu, a svakako ih je bilo, uglavnom deluju nedovoljno efektno. Klaus Švab, osnivač SEF, rekao je da se čitav svet nalazi u procesu transformacije i da će, što se ekonomije tiče, biti potrebno i do pet godina da bi se iz trenutnog haosa stvorili neki novi, drugačiji uslovi globalne saradnje i povezivanja država. A bez povezivanja, sledi samo raspad, to je svima jasno. I naravno, za tu transformaciju će biti potrebno mnogo, mnogo novca, zaključio je Švab. Za to vreme Amerika ulaže milijarde u sopstvenu privredu i svoje firme, milijarde se ulažu u izmeštanje industrije čipova iz Azije u Evropu, milijarde se ulažu u obnovljive izvore energije… Biće potrebne i milijarde za obnovu Ukrajine, kada se rat jednom završi. I pravljenje čvorova na pokidanim vezama među državama i kovanje novih, pokidanih lanaca snabdevanja, koji su ključni za funkcionisanje svega, od dostave hrane do dostave energenata.

Deluje strašno, ali ipak treba imati na umu da se svet i ranije izvlačio iz mnogo težih situacija. Ono što ipak ostavlja gorak ukus jeste gorepomenuta statistika o gladnim ljudima, ženama i devojčicama. Da se razumemo, dobro je što je Srbija učestvovala na Svetskom ekonomskom forumu. Ipak je to mesto na kojem se, pre svega, ostvaruju dobri i, još važnije, isplativi kontakti. To mu je i osnovna svrha. Dakle, ono što mi možemo da uradimo jeste da prebacimo nešto od tog novca iz Davosa preko naše granice (legalno, naravno). A rešenje gladi u svetu? Pa, da je lako, valjda bi se dosad neki ekonomista i toga dosetio.

Ali eto, dinosaurusi su odavno izumrli, čovek je odleteo u svemir, otkrio je penicilin… ko nahrani gladne na svetu, treba mu dati za pravo da stane rame uz rame sa Nikolom Teslom. Našeg Nikolu su prevarili za Nobelovu nagradu, ali neka bar ode tom genijalcu. Pod uslovom da se rodio…

Ili da jednostavno otmemo pare od onih jedan odsto i malo ga pravilnije rasporedimo? Samo kažem.

Čak 95 odsto prehrambenih kompanija je u prošloj godini udvostručilo profit

KO NAHRANI GLADNE NA SVETU, TREBA MU DATI ZA PRAVO DA STANE RAME UZ RAME S NIKOLOM TESLOM