IZGUBLJENA MLADOST
››› Nagrađena priča Evice Stojiljković Trifunović iz Medoševca
Sreli smo se kad mi je bilo 15 godina. Da li je bio trenutak slučajnosti ili prst sudbine - ne znam, ali tog trenutka kad su nam se oči srele, osetila sam da je proleće došlo u dotad moje golo i gladno detinjstvo. Dan je bio lep, topao, s prolećnim blagim zracima sunca, a on je bio lepši od svega. Nije bio iz grada gde smo se sreli, ali je došao da upiše fakultet. Pohvalio mi se da je dobio indeks s bojem jedan. Obradovala sam se ne samo zbog susreta već i njegove ispunjene želje da studira. Razmenili smo adrese i vratila sam se u svoj prazan i siromašan dom. Do tad nisam znala ništa o životu. Javio se pismom i bila sam najsrećnija na svetu. U moje tužno detinjstvo došao je on. Preselio se u moj grad da studira, a ja sam završila školu i zaposlila se. Svaki dan smo bili zajedno. Bila sam srećna. Dotad nisam znala koliko život može biti lep, ali i surov i nemilosrdan. Mislila sam da moju sreću ne može ništa da pokvari.
Ipak, život je hteo nešto drugo. On se poigrao mojim osećanjima, oskrnavio sve što mi je bilo bitno u životu. Našao je novu ljubav i oženio se. Ja sam ostala sama, slomljenih krila, prljavog obraza i opustošene duše. Izbegavala sam susret s njim jer bi to bio trenutak vraćanja na njegovu neveru a i na moju bolnu prošlost, na moje izneverene nade i opustošenu dušu.
Posle mnogo godina prišao mi je na ulici dok sam čekala autobus. Za sekund vratio me na sreću koje je sad izgubljena, na trenutke kad sam od težine života žurila da se sretnem s njim.
Danas je on penzioner. Živi sa suprugom u mestu gde je rođen. Znala sam da ima dvoje sada već odrasle dece za razliku od mene koja sam ostala sama bez trunke mira, sreće i zadovoljstva. Otad povremeno razgovaramo telefonom, sretnemo se i pričamo o raznim stvarima a najmanje o životu i bolu koji je u meni ostao nakon njegovog odlaska.
Posle svakog susreta i razgovora s njim u meni ostane trag prevarene i opustošene duše, trag moje čiste, nevine ljubavi koju sam imala samo za njega. Nisam srećna svojim životom i ne znam da li će njegova savest i srce njegovu oprostiti prevaru. Ja mu praštam i uvek se vraćam istim putem kojim smo nekada davno išli on i ja.