IMA BOGA! Novak dobio snagu s neba

Osetio sam božju pomoć da prevaziđem zdravstvene izazove i izazove rivala. Kad je počeo turnir, mislio sam da neću moći, ali ne odustajem, poručio je Srbin

Ima boga! Ima, ima, njegovom voljom Novak Đoković je dobio nadljudsku snagu da se izbori s povredom i savlada, naposletku ubedljivo, bugarskog prijatelja Grigora Dimitrova - 7:6 (7), 6:3, 6:4.

Duža i teža nego što to pokazuje semafor bila je Noletova borba za još jednu - epsku, ispada, zar ne? - pobedu na „Rod Lejver areni“. Tri sata i sedam minuta se mučio rekorder Australijan opena sa zadnjom ložom, da bi plasmanom u osminu finala (ponedeljak, rival Aleks de Minor) nastavio pohod na 10. titulu u Melburnu i, što je važnije, 22. grend slem trofej. Uz božju pomoć, potvrdio je i sam Đoković, kad je upitan zašto stalno gleda u nebo.

- Jeste molitva i zahvalnost, a u situacijama kao danas kad osećam da sam imao božju pomoć da prenebregnem zdravstvene izazove i izazove od igrača, imao sam ih više nego obično. Svestan sam božjeg prisustva - poručio je Srbin.

Prvi set je, slaže se, bio presudan.

- Taj taj-brejk je bio najvažniji u meču. Počeo sam dobro, osećao sam se dobro, bilo je uspona i padova s nogom, ali sam pronašao način da pobedim. Da sam izgubio taj set, ko zna koliko bi trajalo, imali smo nekoliko mečeva u pet setova. Mislio sam da će dupli brejk u trećem setu biti dovoljan, ali do kraja nisam znao da li ću moći da pobedim.

Ah, ta zadnja loža... - Počne dobro s povredom, a onda dođe do nekog pokreta, pa se pogorša. Prorade pilule, to radi neko vreme, a onda ne, pa opet... Rolekoster. Iziskuje mnogo energije da bih ostao u idealnom stanju. Moram to da prihvatim, zahvalan sam što mogu da igram.

Odustajanja, naravno, nema.

- Nisam hteo da se povučem s turnira, hteo sam da vidim kako ću se osećati na terenu. Prvi meč je bio dobar, a onda u sledeća dva sam imao problema. Uspeo sam da preživim.

Ima boga!

ĐOKOVIĆ DOSAD NIJE IGRAO PROTIV DE MINORA, SINA URUGVAJCA I ŠPANKINJE, ROĐENOG U SIDNEJU