PRETRAŽIVAČI MOGLI DA SPREČE UKLANJANJE TRAGOVA ZLOČINA?
Jeziva pretraga Brajana Volša (47) otvorila pitanje da li je trebalo da platforme za surfovanje po internetu pravovremeno obaveste policiju o potencijalno opasnim upitima, kao što to čine Fejsbuk i Tviter
Nakon što je otkrivena istorija jezive internet-pretrage Brajana Volša (47), koji je optužen za ubistvo supruge Ane (39) 1. januara u porodičnoj kući u Kohasetu, u američkoj državi Masačusets, lokalni mediji postavili su novo pitanje: Da li su internet-pretraživači mogli da spreče uklanjanje tragova posle zločina?
Kada se uzme u obzir činjenica da je Ana Volš nestala 1. januara, a da je njen suprug uhapšen tek 8. januara, i to zbog ometanja istrage, logično se nameće pitanje - da li bi, da postoji sistem reagovanja prilikom potencijalno opasnih pretraživanja na internetu u realnom vremenu, pa tako i pravovremene dojave policiji, istražni organi u ovom slučaju imali više materijalnih dokaza o ubistvu, pa možda čak i pronašli telo nestale Srpkinje.
Kako prenosi „Boston gloub“, svaki pretraživač može označiti potencijalno opasne termine kao što to čine Fejsbuk i Tviter.
Odranije je poznato da svi pretraživači čuvaju istoriju pretrage, a proverom je moguće locirati korisnika preko njegove IP adrese. Prema izjavama o privatnosti, podaci o pretrazi brišu se posle šest meseci, ali je do tada moguće da se retroaktivno pretraže podaci radi pronalaženja dokaza o prekršajima i tako pomogne policiji da identifikuje osumnjičene.
„Kompanije će ovu uslugu pružiti bilo kom agentu za sprovođenje zakona sa sudskim pozivom ili nalogom za pretres“, piše „Boston gloub“.
Pored toga, navodi portal, policija je razvila kontroverznu praksu pod nazivom „pretraga po ključnim rečima“, u kojoj od internet kompanija traži da predaju informacije o svim korisnicima koji su tražili određene termine tokom određenog vremenskog perioda.
Naveli su i primer trojice tinejdžera kojima se sudi u Denveru za podmetanje požara 2020. godine, a u kojem je nastradalo pet osoba.
„Oni su identifikovani kada je jedna od tih kompanija izvršila pretragu po ključnim rečima, odnosno kada je pretražila ko je sve kucao tačnu adresu kuće u kojoj je podmetnut požar. Ta pretraga je omogućila da se pronađe IP adresa korisnika, odnosno jednog od osumnjičenih“, piše američki portal.
Građanski libertarijanci, navodi se, tvrde da pretrage ključnih reči krše Četvrti amandman, ali je u novembru sudija koji je radio na slučaju podmetnutog požara rekao da je pretres zakonit.
„Boston gloub“podseća na praksu Fejsbuka i Tvitera, tvrdeći da ove dve platforme često upozoravaju korisnike koji koriste potencijalno opasne reči.
„Ako je neko otkucao ’želim da te ubijem’ u poruci, to se smatra ozbiljnom pretnjom. Zbog toga druš
FEJSBUK I TVITER ALARMIRAJU NADLEŽNE KADA KORISNICI OBJAVE PORUKE KOJE UKLJUČUJU RIZIK OD POVREDE, PREVENCIJU SAMOUBISTAVA I NESTANAK
tvene mreže upozoravaju svoje korisnike da je govor mržnje zabranjen. One koriste softver i ljudske resurse da svakodnevno pretražuju milijarde poruka, ukljanjajući one zastrašujuće i zabrinjavajuće. Zaista, Fejsbuk ima politiku da o tome obaveštava nadležne organe kada korisnici objave poruke koje uključuju neposredan rizik od povrede, prevenciju samoubistva i informacije o nestaloj deci“, piše ovaj portal.
Kevin Pauers, direktor diplomskog programa za sajber-bezbednost na Bostonskom koledžu, rekao je da internet kompanije mogu da upozore policiju na sumnjive pretrage praćenjem svih aktivnosti korisnika u realnom vremenu.
- Sve što radite je nadgledano. Nadležni organi bi mogli da priđu korisniku koji je pretraživao sumnjive stvari i da razgovaraju s njim, ali mislim da je malo verovatno da bi bilo koji sudija u zemlji izdao nalog za pretres samo na osnovu dokaza o internet pretrazi - rekao je Pauers.
Podsetimo, sud je utvrdio da je Brajan Volš pretraživao: „Kako se rešiti tela žene od 52 kilograma?“, „Posle koliko vremena telo počinje da se oseća?“, „Kako balsamovati telo?“, „Kako ukloniti krv sa drvenog poda?“, „Najbolji način da se otarasiš delova tela“...
Ako bi pretraživači upozoravali policiju na sumnjivu pretragu korisnika, ona bi mogla da mu priđe i razgovara s njim
KEVIN PAUERS S UNIVERZITETA U BOSTONU