I MRŠAVI UMIRU ZBOG LOŠEG HOLESTEROLA!

Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci treba da urade sa 35, a žene sa 45 godina, kaže endokrinolog Katarina Lalić

Nemojte misliti da samo gojazne osobe imaju holesterol i da zbog njega mogu da dobiju srčani udar! I sasvim vitki, pa i mladi ljudi mogu da imaju genetski holesterol ili stečen nekim drugim navikama koji polako, ali sigurno zapušava krvne sudove i samo odjednom infarkt - sve je gotovo.

Ovako je na skupu održanom povodom početka kampanje „Dve strane medalje“za prevenciju bolesti srca uzrokovanih holesterolom govorila prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog u KCS. Ona je podsetila da prvi skrining test za LDL holesterol muškarci treba da urade sa 35, a žene sa 45 godina, ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti ili ukoliko u porodici postoje oni koji su rano doživeli srčani ili moždani udar.

- Nakon skrininga, važno je da se konsultujete sa lekarom koji će u odnosu na rezultate i faktore rizika odrediti visinu rizika i uputiti pacijenta na adekvatno lečenje. Pored dobrog odabira hrane i saveta za redovnu fizičku aktivnost, često je potrebno uzimati i

BILO BI JAKO KORISNO DA SE NAPRAVI PROGRAM SA MINISTARSTVOM PROSVETE DA SE DECI PREDSTAVI VAŽNOST FIZIČKE AKTIVNOSTI I ZDRAVOG ŽIVOTA Prof. dr Anastazija Stošić Milosavljević

terapiju – objasnila je ona.

O kakvoj podmukloj bolesti je reč, govori činjenica da pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih se poremećaj otkrije tek kada dožive infarkt. Zato bi svako trebalo da proveri njegove vrednosti bar jednom godišnje.

Određeni broj pacijenata, koji u našoj zemlji nije mali, može imati i genetsku grešku koja uzrokuje povišeni holesterol, takozvane familijarne ili porodične hiperholesterolemije. To su osobe koje su izložene jako visokim vrednostima holesterola i ako ne idu redovno na kontrole, često doživljavaju infarkt miokarda u ranijem životnom dobu.

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti u svetu, a u četiri od pet slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna bolest. Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj ove bolesti upravo je povišen nivo LDL holesterola (poznat kao loš holesterol) i dužina izloženosti ovom faktoru.

Prof. dr Anastazija Stošić Milosavljević, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti

Sremska Kamenica i predsednica Udruženja kardiologa Srbije, upozorila je da je aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB) uzrokovana nakupljanjem masnih naslaga (plakova) u arterijama.

- Za formiranje plaka potrebno je vreme, pa je bolest često neprimetna ili s blagim simptomima, sve dok plak neočekivano ne pukne ili potpuno ne začepi lumen krvnog suda, što može uzrokovati srčani ili moždani udar, a u najgorem slučaju smrt. Kliničke manifestacije tog procesa pre svega zavise od stepena i brzine nastanka suženja i koji krvni sud je začepljen. Može doći do moždanog ili srčanog udara - objasnila

je prof. dr Stošić Milosavljević.

Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL imaju veći rizik od razvoja ove bolesti. Ostali faktori rizika su pušenje, gojaznost, visok krvni pritisak, dijabetes, godine, pol.

- Imajući u vidu da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola koji je faktor rizika koji najlakše može da se promeni, rešenje za smanjenje smrtnosti leži upravo u prevenciji. Zato bi kampanja za smanjenje nivoa LDL trebalo da bude ključni prioritet strategije javnog zdravlja. Zato je pokrenuta Inicijativa za izradu Nacionalnog vodiča i programa za prevenciju aterosklerotske kardiovaskularne bolesti efikasnom korekcijom - istakao je akademik prof. dr Nebojša Lalić, endokrinolog i direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije.

Ciljne vrednosti LDL holesterola u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularne bolesti se retko dostižu u rutinskoj kliničkoj praksi, jer pacijenti nisu na adekvatnoj terapiji. Takođe, pacijenti su često upućeni da sami analiziraju svoje rezultate. - Ukoliko potpuno zdrava osoba ima vrednost LDL holesterola 2,6 mmol/l, to se smatra kao dobar rezultat. Međutim, iste tolike vrednosti lošeg holesterola nisu dobre za osobu koja je već imala infarkt miokarda. Prema preporukama, kod takvih pacijenata loš holesterol mora da bude ispod 1,4 mmol/l. Zato je neophodno usklađivanje referentnih vrednosti, kao i uniformisanje saopštavanja laboratorijskih rezultata. Pored toga, neophodna je i pravovremena dijagnostika i početak lečenja familijarne hiperholesterolemije - istakao je prof. dr Arsen Ristić, kardiolog i načelnik odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju u UKC Srbije.

Najgori je nasledni, koji hrana i stil života mogu samo malo da ublaže, ali ljudi koji ga imaju moraju slepo da se pridržavaju pravila! DR KATARINA LALIĆ