220 GODINA NOVOVEKOVNE SRPSKE DRŽAVE

Na današnji dan obeležavamo dva velika datuma važna za istoriju Srbije - 1804. podignut je Prvi srpski ustanak protiv Turaka, a 1835. u Kragujevcu usvojen prvi moderni i za to vreme izuzetno liberalni ustav

Srbija od 2002. godine obeležava Dan državnosti 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva važna istorijska datuma.

Jedan je dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, a drugi dan kada je u Kragujevcu 1835. godine usvojen i zakletvom potvrđen prvi moderni i za to vreme izuzetno liberalan Ustav Kneževine Srbije.

BUNA PROTIV DAHIJA

Na Sretenje 1804. godine, pre 220 godina, grupa istaknutih srpskih prvaka sa prostora tadašnjeg Beogradskog pašaluka, zvanično Smederevskog sandžaka, izabrala je Karađorđa, Đorđa Petrovića, za vožda, predvodnika.

Na zboru je odlučeno da se podigne buna protiv dahija, četvorice samovoljnih gospodara u pašaluku u to vreme.

Pošto su dahije započele uklanjanje viđenijih i preduzimljivijih među Srbima, nesumnjivo u nadi da će tim putem obezglaviti potencijalni bunt i sveopšte nezadovoljstvo, usledila je reakcija, otpor.

UZOR DRUGIMA

Leopold Ranke, veliki nemački istoričar, događaje započete u Srbiji na Sretenje 1804. godine nazvao je Srpska revolucija. Ranke je nesumnjivo imao u vidu da preobražaj započet Karađorđevom

bunom, a uobličen tridesetih godina 19. veka, merama do kojih je postupno i mudro doveo knjaz Miloš Obrenović, nije bio samo krupna politička promena nego i potpuni društveni preobražaj.

Bila je to takođe izgradnja nacionalne države, što je za Nemce Rankeovog vremena bilo veoma važno. Nadalje, Srpska revolucija poslužiće kao predložak, uzor, i drugim narodima jugoistoka Evrope, posebno Grcima.

Neposredan povod za zbor u Marićevića jaruzi, kod Orašca, bili su događaji znani kao Seča knezova, ubistva istaknutijih Srba, počev od ugledne valjevske kuće Nenadovića.

KARAĐORĐE

Zbor u Marićevića jaruzi kod Orašca, u središtu Šumadije, doneo je odluku o neminovnosti bune, odlučnog otpora, kao i dobro promišljen izbor Karađorđa za vožda. Njegov izbor izvesno je bio posledica sasvim osobenog ugleda koji je uživao. Važio je za žustrog, preduzimljivog, oštrog i odlučnog, ali i čoveka britke pameti. Bio je takođe vešt trgovac stokom.

Teror dahija je tada, umesto da sputa buntovnost Srba nasuprot njihovim uverenjima, doveo do rasplamsavanja bune. Ona se, zahvaljujući odlučnosti Karađorđa, brzo širila. Podigavši se na oružje, u čemu je Karađorđe imao mnogo muke, srpski ustanici oslobodili su veći deo pašaluka, počev od Kolubare, preko Šumadije, potom istočnih krajeva, Pomoravlja, Podrinja, odakle su buna nadalje širila prema jugu.

Kada je njihov položaj postao nemoguć, a pad Beograda bio nadomak, dahije su pokušale beg niz Dunav.

Pošto namera primirivanja ustanika autoritetom Bećir paše iz Bosne nije donela rezultate, sultan na Srbe šalje Hafiz pašu. Bio je to prelomni momenat. Do tada je postojala predstava da se ustanici bore protiv uzurpatora koje je nastojala da ukloni ili prethodno urazumi i Visoka porta. Od poraza Hafiz paše na Ivankovcu postaje nesumnjivo da su Srbi u ustanku protiv turske vlasti uopšte.

Nakon toga slede pobede Srba na Mišaru, u avgustu 1806, i u septembru u Deligradu. Uslediće pregovori tokom leta i jeseni te godine, znani kao Ičkov mir, kojima je trebalo da se postigne obostrano prihvatljivo mirovno rešenje. Problem će međutim biti zahtevi Rusije da Srbi nastave borbe pošto je Rusija zaratila sa Turskom.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je tokom 1807. godine.

Karađorđe je važio je za žustrog, preduzimljivog, oštrog i odlučnog, ali i čoveka britke pameti

TURSKI TEROR

Konačnu sudbinu Prvog srpskog ustanka odrediće ishod Rusko-turskog rata, pošto