U IME BLAGOSTANJA NARODA!
Ustanova koja kontroliše kretanje vrednosti novca je u našoj zemlji rasla i razvijala se sve do današnjih dana, ove godine u novembru će proslaviti 130 godina postojanja
Ideja o osnivanju ustanove koja bi kontrolisala kretanje vrednosti novca u Srbiji rodila se još tridesetih godina 19. veka, mada je njeno osnivanje bilo planirano i mnogo ranije. Ključnu inicijativu je pokrenulo Srpsko trgovačko udruženje, sa predlogom za donošenje zakona o javnim berzama. Međutim, zanimljivo je i da su pre toga Srbi imali prilike da prate berzanska dešavanja, i to posebno na bečkoj, to jest vijenskog berzi.
Štaviše, „Novine Serbske“su u to vreme imale i dnevne izveštaje o kretanju novca, u rubrici pod nazivom „tečenija novca na Vijenskoj berzi“, osnovanoj u avgustu 1771. godine. Trgovalo se tada državnim hartijama od vrednosti, obveznicama, kao i robom, najviše žitaricama i stokom.
Vremenom je zaključeno da je došao trenutak da se formalizuju poslovni odnosi među srpskim trgovcima, koji su se do tada zasnivali isključivo na međusobnom poverenju. Ipak, nije sve išlo glatko.
Krenimo redom.
MILOŠU SE NIJE ISPLATILO…
Inicijalni događaj (doduše, bez uspeha) odigrao se kada se Panta Hadži Stoilov, beogradski bezrđanbaša, što je pozicija slična današnjem ministru trgovine, obratio knezu Milošu Obrenoviću s molbom da se osnuje berza. Kao što je poznato, Miloš je bio iskusan trgovac svinjama, i nije previše bio oduševljen tom idejom. Pre svega, zato što bi mu nanela ličnu finansijsku štetu, jer je svoje trgovačke usluge naplaćivao u austrijskim parama, cvancigerima, što mu je donosilo lep profit zbog kursne razlike. Ukratko, berza bi donela sa sobom i stabilizaciju kursa i novčanog tržišta, pa je Miloš ipak rekao da bi osnivanje trebalo da sačeka.
Ta lična i politička odluka knjaza odgodila je osnivanje Beogradske berze za šest decenija. Trebalo je sačekati drugačije prilike u zemlji i vreme kada je na prestolu Srbije bio kralj Milan M. Obrenović i kada je Srbija bila okrenuta Zapadu. Kako je moguće pročitati i na zvaničnom sajtu Beogradske berze, kralj Milan je doneo niz zakona koji su bili usklađeni s evropskim pravnim aktima, što je stvorilo i dobru klimu za donošenje novog zakona o berzi.
Narodna skupština je 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon o javnim berzama. Ipak, od samog Zakona do konkretnog osnivanja berze trebalo je da prođe još vremena, i to sve do kraja 19. veka. Tada svoju ključnu ulogu, odigrava pomenuto Srpsko trgovačko udruženje.
„Berza je trebalo da ima ulogu zamajca na putu ekonomske emancipacije, jačanja i ekspanzije srpske privrede“, piše na zvaničnom sajtu Beogradske berze.
Statut berze je potvrđen u Ministarstvu privrede 3. oktobra 1894. godine, osnivačka skupština održana je u kafani Građanska kasina 21. novembra 1894, i Beogradska berza je konačno mogla da počne da se priprema za rad.
MI SE MORAMO DIČITI I PONOSITI
Svi ugledni trgovci iz Beograda i cele Srbije su pohrlili da se upišu u registar, odziv je, kaže zvanična istorija, bio odličan. Sve je bilo spremno za svečano otvaranje Beogradske berze, koje se odigralo 1. januara 1895. godine. Pozdravni govor održao je njen prvi predsednik Dimitrije Stamenković.
- Gospodo, mi se zaista moramo dičiti i ponositi, što smo osnivaoci jedne takve ustanove kao što je berza, koja je prva i jedina u istoriji Srbije. Moramo se, gospodo, ponositi tim više što stvaranje ovakve ustanove pokazuje da mi radimo na polju kulturnom i privrednom onim putem, kojim drugi obrazovaniji narodi odavno idu… - rekao je Stamenković.
Srpsko trgovačko udruženje, čiji je predsednik takođe bio Stamenković, vodilo se uverenjem da je izraz moći jedne države u blagostanju njenog naroda, koje se sastoji od dobro uređene trgovine i napredne narodne privrede, „bez čega nijedna država ne može napredovati i jaka biti“.
Decenije su prolazile, Beogradska berza je rasla i razvijala se sve do današnjih dana, a ove godine će u novembru proslaviti 130 godina postojanja.
DIMITRIJE STAMENKOVIĆ