Ne pijete dovoljno vode? Ovi organi najviše pate!

Svi znamo da voda čini najveći procenat našeg organizma. Čak i najmanje oscilacije u količini mogu da izazovu poremećaje organa i tkiva

I ne samo to, dr Tomislav Jovanović, profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da gubitak od samo pet procenata od ukupne vode u organizmu vodi u smrt. Zato je vodu neophodno stalno piti, čak i pre nego što osetimo žeđ. Količina vode neophodne za fiziološki rad or- ganizma različita je i zavisi od pola, uzrasta, zdravstvenog stanja, spoljašnje temperature i fizičke aktivnosti. Muškarci imaju nešto veći procenat vode u organizmu od žena, pa bi trebalo dnevno da unose oko tri litra, dok je preporuka za žene oko 2,2 litra. A evo i kako koji organ pati usled dehidratacije.

MOZAK

Procentualno sadrži najviše vode, čak 80 odsto. Voda je izuzetno važna za rad ovog organa jer učestvuje u prenošenju nervnih impulsa. Gubitak od samo dva odsto vode dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja. S druge strane, ako dođe do dehidratacije, čovek postaje konfuzan, a na kraju može pasti i u komu. Voda je važna za mozak jer se u telesnim tečnostima, osim nje, nalaze i različiti rastvoreni minerali, kao što su intracelularni jon kalijuma i ekstracelularni joni, hloridni i natrijumski. Upravo adekvatan sadržaj ovih jona održava normalan sadržaj vode unutar ćelije i van nje. Bilo koji poremećaj tih minerala u organizmu dovodi do bubrenja ćelija, što se na nivou mozga odražava kao edem.

SRCE

Voda obezbeđuje pravilan rad svake naše ćelije, pa tako i srca. Nedovoljan unos vode odražava se na funkcionisanje celog organizma, jer je tada smanjena količina tečnosti koja cirkuliše. Međutim, kod srčanih oboljenja višak tečnosti u organizmu može da bude prepreka za normalan rad srca. Zato se srčanim bolesnicima ograničava unos tečnosti.

KRVNI SUDOVI

Oni su elastični i prilagođavaju se količini tečnosti koja je u njima, šireći se i skupljajući se. Smanjenje količine tečnosti u krvotoku dovodi i do pada pritiska na njegovim krajevima – kapilarnoj mreži koja snabdeva tkiva i organe krvlju. Da ne bi došlo do oštećenja tkiva usled manjka krvi, kardiovaskularni sistem reaguje povećanjem pritiska. Tako zapravo manji unos tečnosti dovodi do povišenog pritiska.

BUBREZI

Oni su glavni za eliminaciju toksičnih materija koje je prethodno obradila jetra, ali služe i za održavanje balansa vode u organizmu i konstantnog sastava telesne tečnosti i njenog elektrolitnog sadržaja. Ukoliko je unos smanjen, bubrezi štede vodu i urin postaje koncentrovaniji i tamnožut, te je manja količina izmokrene vode. Ovakvo stanje ne bi smelo dugo da potraje. To dovodi do dehidratacije, odnosno pojave mučnine, povraćanja, grčeva u mišićima i poremećaja u sprovođenju nervnih impulsa. Kad se unosi više vode, bubreg izbacuje višak tečnosti. Kod određenih bubrežnih oboljenja unos tečnosti se mora ograničiti.