Grad budućnosti
Tu, pred ovim oblakoderima koji paraju nebo, nekad je bila pustinja. Tu gde su danas široki bulevari, nekada su beduini jahali kamile. Kako je za samo 45 godina moguće učiniti tako mnogo?
Neće ti se dopasti. Sve je previše novo. Sterilno je koliko je čisto! Sve te rečenice prijatelja koji su Abu Dabi već posetili odzvanjale su mi u ušima dok sam u Premijum salonu „Er Srbije“čekala let za svoju prvu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ipak, već to što sam, udobno zavaljena u kožnoj foteljici, pijuckala espreso u tako otmenom okruženju mirisalo je na nešto lepo, novo, drugačije...
Negde u prolazu pored bogatog švedskog stola i orhideja koje krase čitav salon došlo mi je u misli i ovo: „Voleo bih da moja deca odrastaju u takvom kosmopolitskom gradu.“Drugačija rečenica! Želja kolege koji je samo mesec dana pre mene bio u Abu Dabiju.
Kome poverovati, kom li se carstvu prikloniti? Svojim očima – to je uvek najbolje!
I tako sam stigla, posle pet sati udobnog leta u društvu kolega novinara i blogera.
Već se iz aviona vidi (u ovom slučaju ta fraza je istinita) koliko je to peščano prostranstvo. Abu Dabi se, inače, prostire na oko dvesta prirodnih ostrvaca. I pr- vi utisak je baš taj – ogroman je. Široki bulevari kojima jezde veliki beli automobili, oblakoderi koji paraju vedro nebo, ultramoderni hoteli, palme, plaže i jedno ime i lice svuda – šeik Zajed bin Sultan el Nahjan, prvi predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, poznat kao Otac Nacije. Imao je viziju blagostanja – o vodi i struji dostupnim svima, prikladnim kućama, adekvatnoj medicinskoj usluzi i obrazovanju. Od 1979, kada je stupio na čelo države, sve je to ostvario. Bio je vođa kome se verovalo, koji je putovao po beduinskim selima, razgovarao s ljudima, ozelenio pustinju, u mape ucrtao avenije, kružne tokove, hotele, sve ono što će ovaj grad i u budućnosti činiti posebnim.
Do današnjeg dana narod u Emiratima čuva uspomenu na velikog ujedinitelja. Gradom se vijore zastave u crvenoj, zelenoj, beloj i crnoj boji, a pored njih portreti šeika Zajeda i njegovih sinova – šeika Halife bin Zajeda el Nahjana, predsednika UAE, i šeika Muhameda bin Zajeda el Nahjana, krunisanog princa Abu Dabija.
Moderna istorija Abu Dabija počinje 1971. sticanjem nezavisnosti od Velike Britanije
Jedan od retkih snova koje šeik Zajed za života nije ostvario bila je Velika džamija, koja nosi njegovo ime. Umro je tri godine pre nego što je 2007, nakon 11 godina, koliko je trajala izgradnja, otvorila svoja mermerna vrata. Pomalo oslikava Zajedovu opčinjenost Tadž Mahalom, ali je u potpunosti odraz njegove želje da sugrađanima ostavi mesto za molitvu koje u svemu predstavlja idiličnu sliku raja na zemlji. Sve je velelepno na njoj i u njoj. U celosti je od belog mermera, sva u dragom i poludragom kamenju, obojena sedefom, u cveću koje je simbol rajskih bašta i sa stubovima u boji zlata i mleka, a unutra – najveći ručno rađen tepih na svetu i najveći luster na svetu koji postoji u jednoj džamiji, izrađen od miliona „svarovski“kristala iz Austrije.
Velika džamija je jedinstvena slika Abu Dabija, ali sve ostalo što ovaj grad nudi nije ništa manje nezaboravno. Na prvom mestu atrakcije poput čitavog zabavnog sveta na vodi, u vodi i pod vodom po imenu „Jas“i adrenalinskog parka, prvog na svetu brendi- ranog imenom „Ferari“, u koji smo pohrlili da testiramo adrenalin na najbržem rolerkosteru na svetu. Dobro, kasnije smo testirali i apetit u „Vili Toskana“u hotelu „Sent Redžis“. Pa sutra ponovo u restoranu „Rogo’s“, gde je zapravo bio miks adrenalina i apetita, jer hrana stiže rolerkosterom!
Smiraj i spokoj sačekali su nas u pustinji, u rizortu „Telal“, ali tek nakon još jednog uzbuđenja – vožnje po dinama. Oči u oči s gazelama. A tako je baš i trebalo, jer Abu Dabi u direktnom prevodu sa arapskog znači „otac gazele“. I kom sam se carstvu priklonila? Dopalo mi se. Dopalo mi se što je sve tako novo i čisto. Dopao mi se kosmopolitski duh. A da li bih u Abu Dabiju živela? Ne znam, ali znam da bih sigurno ponovo otišla.
O tome sam razmišljala dok sam pred let za Beograd pijuckala espreso u Premijum salonu „Etihad ervejza“. Nešto je obećavalo je da će se putovanje ponoviti…
Idealno doba godine za posetu Abu Dabiju je zima jer je temperatura od 25 do 30 stepeni