Kad se udruže žene grgurevačke
Žene iz sremačkog sela Grgurevci ujedinile su se, okrečile mesnu zajednicu, uredile obližnji park i renovirale vrtić, sve da bi selo oživelo. I ne planiraju da stanu dok ne bude kao sa razglednice
Početkom prošloga veka Vuka Karadžića je, u povratku iz manastira Šišatovac na Fruškoj gori, gde je od Filipa Višnjića beležio narodne pesme, put naveo u Grgurevce. Tu se susreo s neznanom slepom pevačicom i guslarkom i od nje zabeležio stihove čuvene „Kosovke Devojke“. Ovom pričom nas dočekuje Vukosava Tešanović (48), koja se godinama trudila da otkrije identitet Vukove pevačice, ali još uvek nije uspela. Ona je na čelu Udruženja građana „Staza zdravlja“i jedna od žena koje su svoje selo uredile i doterale.
Čim smo kročili u selo, prvo smo primetili mir koji svuda vlada. A tako je jer se skoro svi meštani bave poljoprivredom, pa su preko dana uglavnom na njivama.
– Selo je na dobrom mestu, prvi fruškogorski manastir je na samo četiri kilometra odavde, ali mladi odlaze – nastavlja Vuka i dodaje da su zato iz njenog udruženja i Udruženja žena „Višnja“odlučili da se pokrenu i da selo ulepšaju tako da svako poželi da dođe i ostane.
I dok uživamo u krajoliku, čujemo da se park kojim šetamo zvao Titov i da je tu nakon Brozove smrti zasađeno 88 stabala. Godinama je bio zapušten, ništa se nije videlo od korova, sve dok pre dve godine dobri ljudi iz Vukinog udruženja nisu počeli da krče, čiste, sređuju. Pomoć je stigla i od Grada Sremske Mitrovice, a pridružilo im se i sestrinsko Udruženje žena „Višnja“.
– Lokalna pilana će nam izraditi stolove i klupe, planiramo da uradimo i mostić preko ovog kanala i učionicu na otvorenom. Treba još da se radi, planiramo i da osvetlimo park – priznaje Vuka.
Ljiljana Nedeljković (51), predsednica Udruženja „Višnja“, kaže da su ona i njene saradnice letos počele uređenje parka, ali da se bez sredstava ništa ne može. Zato su se i uortačile s Vukom i njenim udruženjem.
– Mi žene iz „Višnje“uradile smo projekat „Selo sa razglednice“, pa je tako jedini vrtić u našem selu zablistao. Bilo je i donacija i ličnog učešća,
Predsednica udruženja žena „Višnja“Ljiljana Nedeljković dobila je nagradu za doprinos razvoju lokalne zajednice
a i pomoći roditelja. Uradili smo fasadu, okrečili prvi put posle 18 godina, jedan mladić iz sela je oslikao zidove prostorija, sada je sve novo – radosna je Ljilja što sada 12 mališana različitog uzrasta mogu da uživaju. Kaže da za nadnice majstorima nisu imale, pa su išle od vrata do vrata i tražile od seljana. – Nje to tek tako, ali mi imamo iskustva. Onaj ko neće da dâ kod njega i ne idemo – priznaje Ljilja.
Sve što rade ove žene, kako kažu, rade da selo bude lepše, pa tako godišnje imaju po jednu veliku investiciju. U ovih osam godina, koliko postoje, okrečile su mesnu zajednicu, uredile etno-sobu, u koju su prikupile stare ćilime, preslice, kolevke, sredile svoju kancelariju, u vesele boje ofarbale žardinjere svud po selu.
Zato ne čudi što je Ljilja kao pojedinac dobila nagradu za doprinos razvoju lokalne zajednice i filantropije, i to među trideset osmoro nominovanih.
Uz to, „Višnja“je redovni gost na Sajmu turizma u Novom Sadu, na godišnjoj izložbi seoskih udruženja iz Vojvodine, njeni članovi rado idu na Bostanijadu u obližnjim Šašincima i posećuju sve okolne manifestacije.
– Svake godine drugog vikenda u junu mi u okviru manifestacije „Kolo Srema“imamo svoj Fruškogorski etno-festival. Tad se kod nas sjate žene iz desetak udruženja iz cele Vojvodine sa svojim postavkama, kolačima, rukotvorinama, svim mogućim čudima – ponosna je Ljilja. Tog dana pre podne meštani se nadmeću u turniru u malom fudbalu i kotlićijadi, potom kroz selo krene defile desetak fijakera, uveče je revija folklora. Tada žene ispeku, kako kažu, preko dve hiljade krofni za sve učesnike. – Od pretprošle godine naše udruženje ima svoj zasad višnje, dobile smo sredstva od Pokrajinske vlade, pa ćemo se više baviti proizvodima od ove voćke – priča Ljilja i otkriva da je udruženje naziv dobilo izvlačenjem iz šešira.
Ništa se ne dobija na lepe oči, pričaju nam ove vredne žene. Mora stalno da se uči, zato redovno idu na obuke i seminare. – Mnoge agencije su nas mapirale, i to je važno. Tu nam je i biciklistička ruta koja će ići obroncima Fruške gore – ispraća nas Vuka uz reči da će na obližnjem vidikovcu nići hram i vinarija posvećena rimskom caru Probu, koji je na ovim prostorima zasadio vinovu lozu.
U Grgurevcima je Vuk Karadžić od slepe guslarke zapisao „Kosovku Devojku“