Pravi crni hleb i nije tako crn

Crno brašno je samo za nijansu tamnije od belog, pa je često teško na prvi pogled uočiti razliku između crnog i belog hleba

Povratak crnom hlebu nov je trend u ishrani. Dok ga je nekada jela sirotinja jer je bio jeftiniji, danas je pravi crni hleb skuplji od belog jer se smatra zdravom hranom. A zapravo i nije crn, što mnogi ne znaju.

– Boja svakog hleba zavisi od boje pšenice, pa tako crni hleb ne može biti tamniji od boje brašna od kog je pravljen. Sve ono što nije svojstveno boji pšenice nije svojstveno ni hlebu, jer je površinski sloj pšenice nosilac pigmenta i boje – objašnjava Verica Petrov, glavni tehnolog kompanije „Don Don“.

Ukoliko hleb sadrži bilo koju drugu vrstu brašna, recimo onog od mekinja, ječma ili heljde, ne može se nazvati crni hleb, već je tad jedan od specijalnih vrsta hleba.

Naša sagovornica kaže da pravi crni hleb nikada ne može da ima, kako se to stručno naziva, visok volumen i zapreminu kao beli.

– Iako potrošači očekuju da beli i crni hleb budu iste veličine, to je nemoguće i po Pravilniku o kvalitetu žitomlinskih proizvoda.

A kad je reč o vrsti brašna od kog se pravi, pekari danas sve češće koriste crno brašno „T1100“, dok je pravi crni hleb od stopostotnog crnog brašna još uvek retkost na našem tržištu.

– Brašno dobijeno mlevenjem najvećeg dela zrna pšenice „T1100“za nijansu je tamnije boje od belog brašna, pa je često teško na prvi pogled uočiti razliku. Ta razlika je još manja kada govorimo o gotovom hlebu na polici. Pravi crni hleb ima specifičnu aromu i svežinu, veći sadržaj proteina, masti i minerala, a ono zbog čega se posebno izdvaja od ostalih vrsta jeste sadržaj biljnih vlakana – ističe Goran Radovanović, vođa proizvodne jedinice ove kompanije u Zrenjaninu.

Zato se namirnice od pravog crnog brašna koriste u prevenciji gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i mnogih poremećaja koji se javljaju kao posledica nepravilne ishrane.