Bez joda nema zdravog ploda
Koliko je ovaj mineral važan za zdravlje buduće mame, još je važniji za njenu bebu, jer utiče na razvoj mozga i nervnog sistema
Jod je mineral koji se nalazi u prirodi u tragovima. U našem organizmu koristi ga štitasta žlezda radi proizvodnje hormona tiroksina, koji reguliše mnoge metaboličke procese.
Proizvodnja energije, telesna temperatura, disanje, ritam srca, tonus mišića i metabolizam u tkivima samo su neke od njih.
Kad se sve to uzme u obzir, jasno je zašto je važan uravnotežen unos joda u trudnoći. Naime, manjak joda dovodi do nepravilnog funkcionisanja štitaste žlezde, koja ne luči dovoljnu količinu hormona potrebnih za svoj rad, a samim tim i za razvoj ploda.
Ako se to dogodi u ranoj trudnoći, štitasta žlezda majke počinje da radi ubrzano i može da se uveća ili da se razvije autoimuna bolest. Trudnici ujedno skače i pritisak, što je dodatno ugrožava. U tom slučaju povećava se rizik od pobačaja, prevremenog porođaja, kao i oštećenja u neurološkom razvoju samog ploda ili mentalne retardacije.
Neke od posledica nedovoljnog unosa joda u trudnoći jesu i smanjen koeficijent inteligencije za 10–15 bodova, oštećenja sluha, te različita stanja kao što su poremećaj pažnje i hiperaktivnost.
Trudnicama je potrebno 175–250 mcg joda dnevno, ali kako ga naš organizam ne proizvodi sam, moramo ga unositi putem hrane. Zato je važno da sve buduće mame koriste jodiranu so, pošto morska so nije dovoljan izvor joda. Naravno, treba i da jedu više namirnica bogatih jodom. Plodovi mora i morske alge najveći su izvori ovog minerala, pa tek onda orasi, soja, pasulj, beli luk, spanać i mleko.
Međutim, nekad je teško ili neizvodljivo uneti potrebnu dnevnu količinu joda kroz hranu. U takvim situacijama preporučuje se unos dodatnog joda kroz vodu ili suplemente koji sadrže jod i namenjeni su upravo primeni u trudnoći.
Naš organizam ne proizvodi jod, već ga unosimo putem hrane, a kad ni to nije dovoljno, tu su dodaci ishrani koji obezbeđuju dovoljno joda