100 dana sam provela na dnu mora
Ivana Orlović Kranjc, instruktor ronjenja, podvodni model i fotograf, istražila je pola plave planete, a ajkule, krokodili, delfini i meduze najbolji su joj prijatelji
U podvodni svet zavirila je sa svega osam godina. I do danas, kako kaže, nije izronila. Zato ne čudi što, nakon 35 godina ronilačkog iskustva i preko sto dana provedenih na dnu mora, ajkule i ostale podvodne živuljke smatra svojim najboljim drugaricama. Proputovala je pola plave planete da bi uživala u njihovom društvu. Mazila ih je, hranila, uspavljivala i s jednom od njih imala vrlo blizak susret.
– Toj jednoj ajkuli sam se toliko dopala da je odlučila da proba od čega sam napravljena. Kada je shvatila da nisam hrana za nju, ispustila je nežno moje stopalo, ostavljajući mi kao uspomenu trag svojih zuba – počinje Ivana Orlović Kranjc (42) iz Beograda svoju čudesnu priču.
Belocrkvanska jezera draža od Maldiva
S plavim dubinama se upoznavala na Maldivima, Kubi, Filipinima, u Španiji, Južnoj Africi, Egiptu, Izraelu, Turskoj, Hrvatskoj, Austriji, Crnoj Gori, Mađarskoj, Sloveniji, Italiji, Grčkoj i Bosni. Ipak, i pored svih čudesa koja svetska mora i okeani kriju, kaže da je ronjenje u našim jezerima i rekama nešto naročito.
– Svaka voda je lepa za sebe, sa svojom jedinstvenom florom i faunom, sa svojim stanovnicima koje fotografišem i ponekad snimam. Ipak, belocrkvanska jezera su mi omiljena, a od reka Drina.
Iako ne zna njihov jezik, Ivana živi za dodir sa bićima koja stanuju pod vodom i, kako kaže, uvek nađe način da se sporazume s njima. Pamti kako je na ostrvu Vis snimala dokumentarni film o ugorima, zmijolikim ribama skoro dva metra dugačkim, koje je goloruka hranila i plesala samo u beloj haljini sa njima.
– Na Maldivima sam provela 22 minuta potpuno sama pripijena uz ogromnu kit-ajkulu. Na Kubi sam se u podvodnoj šumi mangrova družila s krokodilom po imenu
El Ninjo i njegovim drugarima – priča o svojim avanturama koje drugi mogu da dožive samo preko TV ekrana.
Ipak, lutanje po svetu i otkrivanje podvodnog sveta nisu jedina Ivanina ljubav. Ona sa suprugom Janezom, koji je takođe instruktor ronjenja, podvodni fotograf i snimatelj, drži jedan od najvećih ronilačkih centara u Srbiji, SDT „Svet ronjenja“.
– On je glavni krivac što sam se zaljubila u podvodnu fotografiju. Počela sam kao podvodni model, ali od njega sam ubrzo na poklon dobila svoj prvi aparat, pa je tako počelo – nastavlja.
Za sobom ima nebrojeno medalja s takmičenja u podvodnoj fotografiji. Ona sa Evropskog prvenstva u Španiji ipak se izdvaja, jer je tada Ivana bila jedina žena od 29 takmičara, a uspela je da osvoji srebro u kategoriji ambijent, i to jednom prelepom ogromnom meduzom.
– Sin je pošao našim stopama. Obožava vodu i ronjenje i o njemu je već snimljen jedan dokumentarni film – priča o sinčiću Mateji (9), koji je sa samo šest godina, roneći i sakupljajući školjke, uspeo da zaradi parice za svoja prva peraja.
Umesto štikli, obuva peraja
Na prvi pogled obična, po struci inženjer marketinga, Ivana svaki dan počinje kao i drugi. Za laptopom priprema nove ekspedicije, ekskurzije, istražuje lokacije. Međutim, onda umesto štikli i poslovnog odela, ona stavlja peraja.
– Najlepše se osećam u svojoj podvodnoj kancelariji, u predivnom bestežinskom stanju na dnu mora, reke, jezera… Tu nema saobraćajne gužve, mobilnih telefona ni svakodnevnog stresa – priča i otkriva da svoj posao nikada ne bi menjala. Jer svakoga dana nauči nešto novo i nijedan dan joj ne liči na prethodni, čak i kada ponovo roni na istim lokacijama. A od pre nekoliko godina Ivana i njen suprug stalni su saradnici kompanije „National Geographic Serbia“, na šta je naročito ponosna.
I mada se družila s murinima, hobotnicama, ugorima, gledala se oči u oči s krokodilima, delfinima, kornjačama, velikim belim i ostalim ajkulama, meduzama, zmijama, barakudama, ronila pod ledom i u pećinama, za nju nema granica. Sanja još da se upozna s fokama i orkama.
Najlepše se osećam u svojoj podvodnoj kancelariji, u predivnom bestežinskom stanju na dnu mora, reke, jezera… Tu nema saobraćajne gužve, mobilnih telefona ni svakodnevnog stresa