Kad ode roditelj...
Gubitak uvek boli , bez obzira na to kada se desi Uvek je teško kad umru otac ili majka. Koliko god godina da imaju oni, koliko god godina imali vi. Tuga je ista, ali se mi različito nosimo s njom. I tako treba – jer svako tuguje svojim tempom
Roditelj vam je umro. Bez obzira na to da li je bio star i bolestan ili ne, gubitak je bolan. Vaš svet se promenio. Tuga vas obuzima u talasima, koji sa sobom donose bol, zbunjenost, gnev, olakšanje i kajanje. Ona može da pulsira u vama ujednačenim ritmom ili da se obruši na vas kad najmanje očekujete. Možda se osećate kao da vam život nikad više neće biti isti – i zaista neće. S vremenom će se praznina smanjiti i manje će boleti, ali nikad neće potpuno nestati, tvrdi Virdžinija Moris, autorka priručnika „Kako da se brinete o starim roditeljima“u izdanju „Kreativnog centra“.
Žalost ne možete da kontrolišete, da je se oslobodite ili je ubrzate i ne treba to ni da pokušavate. Tugovanje je neizbežan proces koji vam omogućava da prihvatite gubitak, oprostite se od roditelja i nastavite normalno da živite. Kroz to ne možete da protrčite ili da od toga pobegnete. Dozvolite sebi da tugujete na svoj način i svojim tempom.
PRVO SLEDI ŠOK
Oduzetost, izgubljenost, rasejanost, uzrujanost, poricanje, neverica i šok često su prve reakcije. Prisutan je osećaj da to nije moguće, da se to nije dogodilo. Velika tuga ima i fizičke posledice, pošto slabi imunosistem, dolazi do hormonskih poremećaja, smanjuje se apetit i javlja se nesanica.
Zato bi bilo dobro da nakon roditeljeve smrti uzmete odsustvo s posla i provedete neko vreme s porodicom i prijateljima. Što veću podršku imate, lakše ćete prebroditi prve dane.
OSTAJETE SAMI S BOLOM
Prvih nedelja posle sahrane članovi porodice vraćaju se svojim kućama, prijatelji više ne nude reči saučešća i vreme je da se vratite u normalan kolosek. Većina ljudi tek tad počne da tuguje, kad se svi raziđu. Kod drugih se prvobitni bol pretvori u očaj i depresiju.
Nemojte se iznenaditi ako vam se i dalje pričinjava glas roditelja ili načas zaboravite da je umro, pa krenete da ga pozovete.
Ako vam tad ne prija druženje, odbijte pozive. Budite sebi na prvom mestu.
TUGA JE PODNOŠLJIVIJA
Posle izvesnog vremena možda ćete i dalje imati nesanicu ili slab apetit, plakaćete, bićete očajni ili depresivni, ali u mnogo manjoj meri nego ranije. To je vreme razmišljanja i prevazilaženja krize.
Lakše će vam biti ako se prisećate vremena provedenog s roditeljem kog ste izgubili.
ŽIVOT IDE DALJE
U ovoj fazi počinjete da se vraćate normalnom životu. Ako ste dozvolili sebi da tugujete, ako ste prihvatili gubitak roditelja i prilagodili se promenama u životu, trebalo bi da svakog dana imate sve više volje i energije. Nećete više tako često misliti na roditelja, rastužićete se samo u određenim trenucima, na venčanjima, u vreme praznika... I znajte, sećanje na roditelja nikad neće izbledeti, samo će tuga s vremenom biti podnošljivija.
bojana.djuric @bliczena.rs