Nada Šargin SaMO gLuMci ZNaju KaKVa je TO PrOfeSija
26 Jedna od nas
Kaže da biti glumica nije lako. Bori se, trudi, izgara, preispituje
i iznova stavlja pred sebe još veće izazove. jedan takav, uloga kraljice elizabete u „Mariji Stjuart“,
doneo joj je četiri velike nagrade
Kaže da biti glumica nije lako. Bori se, trudi, izgara, preispituje i iznova stavlja pred sebe još veće izazove. Jedan takav, uloga kraljice Elizabete u „Mariji Stjuart“, doneo joj je četiri velike nagrade
Uloga žene kojoj je otac ubio majku, odbačene i progonjene naslednice britanskog prestola, potom i emotivno osakaćene, manipulativne vladarke, a opet i plašljive i pomalo erotične, donela joj je četiri nagrade. Poslednja u nizu, „Miloš Žutić“, samo je potvrdila koliko je Nada Šargin briljirala kao Elizabeta u „Mariji Stjuart“Narodnog pozorišta. Ipak, priznanja našoj glumici u karijeri nisu nedostajala, a svaki glumački zadatak bio je za nju veliki izazov.
– Nagradu „Miloš Žutić“su, otkako je ustanovljena, dobijali odlični glumci za posebna ostvarenja. Mnogo mi je draga, ali volim sve svoje nagrade. One su potvrda rada, truda i dara, ali su, naravno, i obaveza da se radi još, da se probiju granice, što ja zapravo pokušavam – priča Nada.
Ali mnogo pre nego što su publika i kritičari u našoj zemlji dobili priliku da uživaju u Nadinom talentu, desilo se jedno divno detinjstvo u Zrenjaninu, predstava koja je dovela do važne odluke i studiranje u Novom Sadu uz profesorku Vidu Ognjenović.
– Moji roditelji su sa sela, kuda sam često odlazila, i moja najlepša sećanja vezana su za seoske poslove. Svako jutro budio nas je stari radio i uz doručak smo slušali stare narodne pesme. Tražili smo jaja po avliji, obilazili životinje, skupljali voće, skakali u seno – priseća se Nada.
Pamti i trenutke kada se čitav njen komšiluk udruživao kako bi završio neki posao, poput pečenja rakije u kazanu, koji joj je ličio na Baltazarovu laboratoriju.
– Tada nije bilo velikih finansijskih razlika među ljudima. Prijalo mi je osećanje da smo svi slični. Nije mi čak ni smetalo kada smo u nižim razredima u osnovnoj školi nosili plave uniforme. Osećala sam se sigurnije zbog toga.
Trgla sam se na Vidine reči
Da će biti glumica, shvatila je kad je imala devet godina. Gledala je sestru kako igra u jednoj predstavi i poželela da se i ona nađe na bini. A onda joj se desetak godina kasnije desila Akademija umetnosti i susret s Vidom Ognjenović.
– Tokom užeg izbora na prijemnom ispitu Vida je prošla pored mene i rekla mi: „Nado, glavu gore!“Uhvatila sam sebe tada kako gledam ka podu. Trgla sam se i odmah se ispravila. Shvatila sam da moram da hodam samouvereno, inače ništa od Akademije – priča Nada.
Vidine reči pratile su je tokom celog studiranja, otreznile su je. Toliko je radila i trudila se na drugoj godini da je Vida bila izuzetno ponosna na nju. Ona je uz svoju studentkinju bila i u trenucima kad je trebalo da se „probije“u Beogradu, što nije bilo nimalo lako.
– Mislim da je za nju, ako se ne varam, Danilo Kiš jednom prilikom u društvu znamenitih pisaca rekao da ona među njima ima najviše hrabrosti, odnosno da ima najveća m… Mislim da ste razumeli.
Prvu filmsku ulogu Nada je ostvarila u filmu „Žurka“Aleksandra Davića 2004. Role su se posle toga samo nizale. Ipak, u ulozi Sale u filmu „Sutra ujutru“, priznaje, najbolje se osećala; uloga Marine u seriji „Vratiće se rode“joj je legla, a uloge u kojima je bilo ljubavi najviše su joj prijale.
Zbog ćerke sam bolja glumica
Kakva je zaista glumačka profesija, znaju samo oni koji se njome bave.
– Nije lako biti glumica, ali je divno, ponekad posumnjaš u sebe, u vreme, u ljude, u trenutnu situaciju, ali nagon za uzvišenim, za duhom, uvek nadjača. Najlakše je, u stvari, boriti se, i truditi se, i izgarati, i preispitivati se, pa i sumnjati u sebe i biti dobar kolega i partner.
Gluma joj nekad ispuni očekivanja, ali nekad i ne, jer ovo vreme depresije i neizvesnosti nekako guši i, kako kaže, nada se da ćemo iz njega izvući kreativnu snagu i oblikovati ga u neki lepši okvir.
Nada se našla u koži toliko različitih ljudi, a u ulozi mame se pronašla.
Dobila je ćerku 2013.
– Biti mama je predivno, naporno ponekad, ali deca su magija. Em radim na sebi da budem bolji čovek zbog nje i pokažem joj više svoje dobre strane, em pored njih ponovo proživljavam svoje detinjstvo. Mislim da sam i bolja glumica otkako sam postala majka.