Igra živaca
Turske, španske, bolivudske, italijanske, američke, kriminalističke, naučnofantastične, akcione... Serije su okupirale svet. „Igra prestola“izdvojila se kao najpopularnija serija svih vremena. Poznajem ljude koji, kad se sezona završi, bukvalno ne znaju šta će sa sobom, samo o tome pričaju i nerviraju ih svi koji seriju ne prate. Ja sam nekako uspela da je izbegnem, da ne odgledam baš nijednu epizodu. Taj opsesivni odnos prema gledanju nikako mi nije bio jasan.
Volim da gospodarim svojim vremenom, neće mene neka serija prevejati. I tako, legnem ja lepo oko 23 h, budim se s petlovima. Dan dugačak, ja odmorna.
A onda sam počela da gledam jednu. Na televiziji. Tursku, priznajem. Radnja me je oduševila, glumci, hm... glumac, takođe, pa polako hvatam sebe kako ne mogu da dočekam devet da se smestim u fotelju, podignem noge, opskrbim se sokićima i grickalicama i počnem... Ali avaj, često mi se desi da baš u devet nisam tu – neki rođendan, igranjac u parkiću do plus beskonačno, najavljeni ili iznenadni gosti. Obožavam sve to, a goste naročito, ali sad me hvata neka nervoza, shvatam. Hvatam sebe kako virim ljudima preko ramena da vidim barem jedan deo ekrana.
Okej, pomislim, pogledaću kasnije na internetu tu epizodu. I onda su se za mene otvorila vrata raja. Jedna, druga, treća, četvrta, samo još ova scena, da saznam ko je ubica, da li će se pomiriti... sve uz grižu savesti kako na TV-u neću imati narednih dana šta da gledam.
Te noći zaspala sam u četiri sata ujutru iako je bila sredina radne nedelje, pitajući se sve vreme: „Jesi li ti, ženo, normalna?“A onda kažem sebi: „Nikom ništa nisi uskratila osim sebi san“. Tako sam i nastavila, do kraja sezone. Saznah, dok smo pripremali ovaj broj, da se to zove bindžovanje.
I, realno, nisam se čak ni budila toliko umorna. Beg u probleme junaka iz serije bio je moja kočnica, omogućio mi je da se odmorim, opustim, da ne razmišljam stalno o tome da li je kuća čista, večera spremna, da ujutru obučem prvo što dohvatim, da mi mozak ne radi 300 na sat pre nego što zaspim. Neću više ući u taj začarani krug, ali ne mogu da kažem da mi nije prijalo.
I onda su se za mene otvorila vrata raja. Jedna, druga, treća, samo još ova scena, da saznam ko je ubica, da li će se pomiriti...