Kad veza koči, a ne usrećuje
Volite ga, ali ne dobijate od njega ono što vam suštinski treba. Kako preseći odnos koji vas koči, u kojem mnogo dajete, a ne dobijate ništa
Iz dana u dan kao da stojite u mestu, imate potrebu da nešto preduzmete, ali ne činite ništa. Frustrirani ste jer vas odnos s partnerom ne ispunjava, a nelagoda, netrpeljivost i dosada vas svakodnevno prate... Ukoliko je više negativnih osećanja koja vas muče i oduzimaju vam snagu i radost nego onih pozitivnih, to je znak da ste se zaglavili u vezi koja vas iscrpljuje i koja nikako nije zdrava za vaše mentalno, fizičko i emotivno zdravlje.
Sama ideja da s partnerom treba da odete na odmor, da istražujete zanimljive predele i upoznajete nove ljude deluje vam nezamislivo. U iscrpljujućim vezama nema mesta opuštanju i uživanju u zajedničkom vremenu. To zajedničko vreme najčešće deluje nepovratno i izgubljeno, kao trenutak u kom ste zarobljeni. Nimalo ne prija ako pažnju i energiju ulažete u odnos u kom ne nalazite podsticaj, koji ne vodi onome što ste zamislili i u kom nema uzajamnog poštovanja i prihvatanja. I mada sve govori da bi valjalo raskinuti, vi to ne činite.
Prekid je iskorak u nepoznato
– Ljudi često imaju tendenciju da ostaju u vezama koje im ne prijaju i u kojima se ne osećaju zadovoljno zato što izlazak iz veze ili braka sa sobom nosi posebnu vrstu neizvesnosti. Prekidanje začaranog obrasca nezadovoljstva predstavlja iskorak u nepoznato, a zna se da iskorak u nepoznato ljude neretko plaši – kaže psiholog Olivera Novaković i dodaje da stoga ostajemo u vezama koje nam ne prijaju i koje suštinski nemaju budućnost zaplašeni onim što nas čeka nakon toga.
Tada se najčešće pitamo da li smo pogrešili, da li je ta osoba ipak bila prava, da li je odluka koju smo doneli, na kraju krajeva, pogrešna.
– Važno je znati da je ovakvo razmišljanje posledica naših strahova i da smo skloni da očekujemo najgore moguće scenarije, poput onog „mogu zauvek da ostanem sama“. Zapravo, ovaj scenario je malo verovatan, sem ukoliko vi tako ne odlučite – kaže naša sagovornica. Većina ipak nađe partnera koji im odgovara i nakon veoma teških raskida ili razvoda.
Zaplašeni svojim strahovima i neizvesnošću, umesto
Često naivno verujemo da će partner uvideti naše potrebe i da će se promeniti. To se vrlo retko dešava
da vidimo ono što je očigledno, mi vidimo svoja očekivanja. Stoga odustajemo od promene i tako stvaramo sebi iluziju da kontrolišemo situaciju i time sprečavamo sve ono loše što nam možda sleduje posle razlaza.
S druge strane, često naivno verujemo da će se nešto promeniti, da će partner uvideti naše potrebe i da će se zbog nas promeniti. To se vrlo retko dešava, i to gotovo isključivo ako je sam partner motivisan da svoje neadekvatno ponašanje menja kako bi veza postala kvalitetnija. U suprotnom, promene su vrlo retke ili, ukoliko postoje, kratkotrajne.
Važno je shvatiti da su naše želje i očekivanja jedno, a realnost nešto sasvim drugo. Stoga, teško da je moguće da partner postane ono što nije i što nikad nije bio, da promeni svoju ličnost zarad naših očekivanja.
Dok čekate promenu, vreme prolazi
– Možemo očekivati promenu nekih specifičnih ponašanja, i to ukoliko je partner i sam svestan da su ona štetna po vezu i sam želi da ih menja. Prisile i ucene su obično kontraproduktivne – kaže Olivera Novaković i dodaje da iskreni, otvoreni i direktni razgovori s partnerom mogu uroditi plodom.
Međutim, često dok čekamo pozitivnu promenu, vreme ide. Zato je veoma bitno da pokušamo da osvestimo ono što odnos čini disfunkcionalnim, zatim da prihvatimo činjenicu da su stvari takve kakve jesu, a nakon toga da mirne glave odlučimo o daljim koracima. Tada ćemo shvatiti da rastanak jeste sastavni deo života, koji ne mora biti traumatičan ako se zauzme zdrav odnos prema njemu. Ljudi dolaze i odlaze iz naših života. Prekidom nezdravih odnosa, mi otvaramo vrata novim, zdravijim, sadržajnijim odnosima i onima zbog kojih u budućnosti možemo biti zadovoljniji.