Na kom ste se ostrvu jutros probudili?
Jednom kad otkrijete sve čari odmora na brodu, kad ne budete znali gde ste zaspali, a gde dočekali novi dan, letovanje više nikada neće biti isto Krstarili smo grčkim morima
Nikad nisam bila na krstarenju, pa sam poziv da provedem pet dana na luksuznom brodu ploveći oko atinskih ostrva dočekala skačući od sreće. Nažalost, moja radost nije bila dugog veka. Za to su se pobrinuli moji prijatelji, koji su mi postavili toliko pitanja na koje nisam znala odgovor da sam u jednom trenutku dobila ozbiljan napad panike!
Šta ako dobiješ morsku bolest, šta ćeš ako te uhvati klaustrofobija? Pa najgore od svih pitanja – gde ti je kabina? Je l’ ispod nivoa palube, na kom nivou ispod mora? E tu mi je odmah u sećanje dojurio nesrećni Leonardo di Kaprio koji pola filma pokušava da stigne na gornju palubu, dok njegovi siromašni saputnici u potpalublju „Titanika“nemaju baš nikakve šanse da prežive, o čemu je, je li, već sve dobro poznato. Rekoh sebi: ne budi luda, pa usred Beograda može da ti padne klavir na glavu, a uostalom, ako ću da budem neki lik iz „Titanika“, onda ću svakako biti Kejt Vinslet, a ne siroti Di Kaprio. I odleteh do Atine uverena da će sve biti u savršenom redu i da nema razloga za brigu.
Istina je da moja očekivanja nisu bila ni blizu onome što me je dočekalo! Prelepa jahta, ni velika ni mala, potpuno adekvatnog imena „Harmoni“, bila je pravi san! Dvadesetak kabina, koje su, da se razumemo, sve više nego komforne, dakle veličine manje hotelske sobe i opremljene svim što vas čeka u bio kom hotelu. Osim toga, nijedna nije ispod nivoa mora, pa je strahove da će me uhvatiti klaustrofobija ili da ću, daleko bilo, imati probleme kao pomenuti filmski junak unepovrat oduvao topli grčki vetar. Ostalo je još samo da ustanovim da li patim od morske bolesti, ali to pitanje takođe se ispostavilo kao potpuno izlišno. Ljuljuškanje je bilo gotovo neprimetno, a na brodu se spava kao u Morfejevom zagrljaju...
Što se svega ostalog tiče... Pa zamislite da se svakog dana budite sa pogledom na jedno ostrvo, a svako veće ležete uz svetla drugog. Zamislite da brod staje pored divljih, netaknutih plaža na koje nikada ne biste stigli osim morem i da se kupate u vodi čistoj kao suza. A onda dočarajte sebi scenu kako na palubi broda, dok vetar ne dozvoljava da
vam u bio kom trenutku bude neprijatno vruće, uživate u svežoj ribi i morskim plodovima. Škampi na ražnjiću, hobotnica s roštilja, lignje na nekoliko načina, dagnje, rakovi...
Ako, pritom, imate na raspolaganju osoblje jahte koje se u svakom trenutku stvara pored vas baš kao duh iz Aladinove lampe onda kada vam treba kafa ili osvežavajući napitak, imate prilično dobru predstavu raja. „VarietyCruises“, kompanija koja mi je bila domaćin na ovom putovanju, vodila nas je u obilazak tri ostrva u blizini Atine. Obišli smo deo Saronskog zaliva koji se pruža između zapadne obale poluostrva Atike i istočne obale Peloponeza. Na jugu se zaliv otvara ka otvorenom moru, dok se u severnom delu završava zemljouzom kod Korinta, danas prokopanog Korintskim kanalom.
Brod nas je vodio na Eginu, Hidru i Poros, a kao što znaju svi oni srećnici koji su imali priliku da obiđu Grčku i njena ostrva, svako je bilo čarobno na svoj način. I svako potpuno različito. Atinsko letovalište Egina dočekalo nas je uz taverne i brodiće, kočije s konjima koje voze do manastira u brdima i specijalitetima od pistaća. Egina je ostrvo obraslo jelama, među čijim vrhovima izviruju ostaci čuvenog hrama boginje Atene.
Ali ne bacajte još sidro! Idemo dalje i stižemo na Hidru, potpuno nestvarno ostr- vo, kao mreža utkano u stenama, bez ijednog automobila, jer su motori tamo zabranjeni. Stanite i probajte da osetite mirni, usporeni život ovdašnjih ljudi, čiji dani teku kao u nekom paralelnom svetu. Bez gužve, žurbe i buke. Dok mi iz očiju nestaje romantična luka, nema vremena za tugovanje i rastanke, jer stižemo na Poros. Ovo ostrvo je toliko blizu obali Peloponeza da vam se čini kako tu razdaljinu možete bez teškoće da preplivate. U tom kamenu, kao i na Hidri, vreme kao da stoji.
Pet dana je prošlo kao treptaj, a utisaka je bilo toliko da mi se čini kao da sam bila na tri letovanja. Dok ponovo polećem i avion guta kilometre ka Beogradu, imam odgovore na sva pitanja i nedoumice, ali i čvrstu veru da više nikada neću letovati u nekom sobičku bilo gde. Ono najbolje na krstarenju jeste što vaša soba ide s vama, nema pakovanja kofera, vukljanja naokolo i jurenja taksija. Vaš brod plovi uz vas i vi kao svaki avanturista, željni da vidite što više, idete kud god želite. Pravi izbor za sve one kojima dosadi ležanje na jednoj plaži deset dana. Ali vi nemojte da mi verujete na reč. Ukrcajte se na brod i zaplovite u sopstvenu avanturu. Videćete, letovanje više nikada neće biti isto...
Na brodu se spava kao u Morfejevom zagrljaju...