Od mene se teško rastaje
Svi misle da sam kao žena zahtevna, a ja sam neviđeno jednostavna. Emocije su mi veoma važne, kaže „čelična ledi“srpskog novinarstva
Može li atraktivna plavuša s telom manekenke koja se drznula da pozira za naslovnu stranu „Plejboja“istovremeno pokretati najvažnija društvena i politička pitanja? Olivera Kovačević je možda samo izuzetak na oblačnom medijskom nebu, ali svakako je žena koja potvrđuje da je i u Srbiji moguće biti lep, pametan i relevantan u isto vreme.
Njeni sagovornici u emisiji „Da, možda, ne“moraju da budu dobro pripremljeni i potkovani kako bi parirali voditeljki britkog jezika, velikog znanja, ali i hrabrosti da traži odgovore na neprijatna pitanja. Urednica Zabavne redakcije RTS-a, diplomirani sociolog, zna koliko je teško biti žena u novinarstvu. Svesna je činjenice da su uredni-
Velika sam lenjivica, ali ipak prisilim sebe jer znam značaj dobrog treninga i adekvatne nege. Ipak, u današnje vreme ima mnogo preterivanja. Što neko ima manje u glavi, ima više u usnama
ci najčešće muškarci, dok su žene one koje trče i rade.
– Srbija je još uvek prilično konzervativna sredina. Nije lako biti žena u našem poslu, a pritom i urednica. Kad si žena, lako te je osporiti, uglavnom su tu primedbe tipa da nisi baš previše pametna i da si posao dobila preko neke veze. Pojedine žene, nažalost, dosta doprinose takvom načinu mišljenja – kaže Olivera, koja je uspela da demantuje zle jezike i učvrsti svoje mesto među najboljim novinarima u Srbiji.
Njen medijski život odvijao se na malim ekranima pred našim očima, pa smo hteli da znamo stvari o kojima ona nerado i retko govori. Privatnost ne deli s medijima šakom i kapom, ne šalje svoje fotke s plaža i rođendana, ne zna se mnogo o tome ko je Olja kad se kamere ugase, odakle dolazi, kuda ide...
Rođena je i odrasla u Zrenjaninu, a Vojvodina, kažu, zna da utiče na psihu, da stvori depresiju i apatiju. To nije njeno iskustvo...
– U mojoj percepciji pogled na prirodu je pogled na ravnicu. Ne volim planine, to je meni previše. Šuma mi narušava sliku neba i žita.
Olivera nikad nije saznala kako je dobiti četvorku! Bila je vukovac i đak generacije, mada je nikad nisu smatrali bubalicom, niti su je nazivali štreberkom.
– Meni je to učenje jednostavno išlo. Danas kad razmišljam o prošlosti, pitam se kako sam sve to postizala. Posle gi- mnazije Koča Kolarov u Zrenjaninu, na fakultetu sam imala stotinu interesovanja. Pevala u bendovima, u horu Darinke Matić Marović na Krsmancu, išla na turneje, mnogo putovala. Na tim silnim nastupima i putovanjima sam zapravo izgradila odnos prema javnoj sceni i nastupima.
Odrastala je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, uz mlađeg brata, u okolnostima koje su današnjoj deci nezamislive. Pa opet, bilo je to, kaže, mnogo kreativnije i kvalitetnije detinjstvo.
– Biti starija sestra privilegija je onih koji su prvi rođeni i to znaju samo oni koji su prvenci. Naše detinjstvo se dosta razlikovalo od odrastanja današnje dece. Brat Mile (45) i ja stasavali smo s manjkom informacija. Kompjuteri i mobilni telefoni nisu postojali, imali smo jedan program na TV-u. Strpljivo smo čekali u redu da kupimo neku ploču koja je tek izašla. Zato se mnogo više družilo, pričalo i, naravno, čitalo. Veoma sam poštovala svoje profesore, za mene su oni bili veliki autoriteti, i ostali su to i do dana današnjeg – seća se Olivera svog Zrenjanina i nekih bezbrižnijih dana.
„Čelična ledi“srpskog novinarstva ne veruje u papire koji znače dug i srećan emotivni život. Zato dosad nije stala pred matičara iako veruje u ljubav za sva vremena.
– Emotivni život je za mene veoma važan. Srećna sam u ljubavi, u dugoj vezi koja me ispunjava. Svi misle da sam kao žena zahtevna, a ja sam neviđeno jednostavna, zato je teško rastati se od mene – kaže kroz smeh, ali ozbiljno dodaje da odgovorne žene doteruju i sebe i svoje muškarce...
Pitali smo je koliko stiže da se posveti svom izgledu s obzirom na veliku odgovornost i angažman koje nosi njen posao, kao i na vreme koje posvećuje profesionalnom životu.
– Ja sam velika lenjivica, ali ipak prisilim sebe jer znam značaj dobrog treninga i adekvatne nege. Ipak, u današnje vreme ima mnogo preterivanja. Što neko ima manje u glavi, ima više u usnama, tako nekako ispada. Teror lepote je dominantan i štetan, dok se potreba za pristojnošću polako ali sigurno gubi – zaključuje Olivera.