PRAVILNA ISHRANA ZA PRAVILNE OTKUCAJE
Umereno, raznovrsno i dovoljno, to je ključ ishrane za zdravo srce. To svi znamo, ali pitanje je zašto se toga ne pridržavamo
Obeležen je Svetski dan srca Umereno, raznovrsno i dovoljno, to je ključ ishrane za zdravo srce. To svi znamo, ali pitanje je zašto se toga ne pridržavamo
Svetski dan srca, koji se tradicionalno obeležava 29. septembra, dobra je prilika da se podsetimo šta sve treba da radimo da bi nam srce ostalo zdravo. U prevenciji nastanka bolesti srca i krvnih sudova najvažnija je ishrana, to svi znamo, a tako kažu i preporuke Evropskog udruženja kardiologa.
– Redovni obroci, raznovrsne namirnice i odgovarajući način njihove pripreme osnova su pravilne ishrane. Neophodno je svakog dana pojesti najmanje 400 grama voća i povrća, prednost treba dati integralnim žitaricama u odnosu na prerađene, a ribu treba jesti najmanje jednom nedeljno. Gazirani i zaslađeni sokovi, kao i alkohol, ne preporučuju se – kaže dr sc. med. Jelena Gudelj Rakić, načelnik Centra za promociju zdravlja, Institut za javno zdravlje „Batut“.
Preporuke Evropskog udruženja kardiologa ukazuju i na ograničenje unosa soli na maksimalno pet grama dnevno zbog njenog uticaja na vrednosti krvnog pritiska.
– Nemojte dosoljavati hranu za stolom, već jelo solite pred kraj pripreme. Od posebnog značaja u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova jeste vrsta masti koja se koristi u ishrani, a koja pre svega utiče na nivo holesterola i lipoproteina u krvi. Preporučuje se da zasićene masti čine najviše 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, transmasti iz prirodnih izvora do jedan odsto, a da prednost u ishrani imaju polinezasićene masne kiseline – savetuje doktorka Gudelj Rakić.
Namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama jesu meso i mleko, kao i mesni i mlečni proizvodi, pa se smanjenjem njihovog unosa smanjuje i unos zasićenih masnih kiselina.
– Naročito treba izbegavati goveđe, jagnjeće i svinjsko meso, suhomesnate proizvode, polutvrde i tvrde sireve, pavlaku, žumance i majonez. Za ishranu se pak preporučuju teletina, delimično obrano mleko, jogurt, mladi sir– navodi naša sagovornica.
30 grama koštunjavog voća dnevno smanjuje rizik od bolesti srca za oko 30 odsto