RASPARATE, PA PONOVO SASTAVITE
Rasparate, izmešate, izvrnete, dodate nešto novo, pa ponovo sastavite, ali drugim redosledom, to bi u najkraćem bila dekonstrukcija u modi. Rezultat je uvek nešto neočekivano i novo, samim tim i
originalno
Izmešate, izvrnete, dodate nešto novo, pa ponovo sastavite, ali drugim redosledom, to bi u najkraćem bila dekonstrukcija u modi. Rezultat je uvek nešto neočekivano i novo, samim tim i originalno Moda kakvu znamo dovedena je u pitanje. Ako ste pomislili da se držite utabanih modnih staza, a eksperimente ostavljate pomodarima, osvrnite se oko sebe. Bacite pogled i na svoj orman.
Cevasti oblici nalik rukavima spuštaju se do struka i postaju pojas, kragna se kopča na leđima, naličje postaje lice, spavaćice su nove haljine, a donji veš dobija glavnu ulogu. Malo ko je odoleo suknjama od tila, nekada poznatim kao podsuknje, koje su služile da dodaju volumen haljini ili suknji.
Cipele uparene s patikama dadoše nam patike na štiklu.
Sigurno imate bar jedan od ovih komada u garderobi. Tu su, naravno, i komercijalne kopije dizajnerskih ideja, pa su radnje preplavljene neporubljenim modelima sa kojih vise froncle.
Preispitivanje i poništavanje postojećih modnih načela, rušenje tabua i formiranje novih pravila odevanja postulati su na kojima počiva modna dekonstrukcija. Dok su neki kreatori opsednuti naglašavanjem siluete i idealizuju savršenu građu, drugi dizajniraju komade koji ne sputavaju, već oslobađuju. Akcenat je na tome kako se osećate u modnoj kreaciji. Klišei se menjaju, kao i banalno insistiranje na dostizanju i pokazivanju idealne figure. Ovakvi modeli krupnim koracima idu ka visokoj modi, a često su na granici između odevnog predmeta i umetničkog dela. Za njih ne važi stereotipna modna predstava. Dekonstruiše se čak i ideja da je moda stalna promena.
Grupa japanskih kreatora, Iseji Mijake, Jođi Jamamoto i Rej Kavakubo, uzdrmala je modnu scenu 20. veka i
uvela pojam dekonstrukcije u modnu priču. Nisu robovali aktuelnim trendovima, već su naglašavali dizajnerske ideje i umetničko u modi. Pravili su drapirane, asimetrične modele inspirisane origamijem, namenjene onima koji ih razumeju, i ostavljali im prostor da iskažu svo
ju individualnost. Insistirali su na odeći koja ne prati liniju tela, pa postaje prihvatljiva za ljude različite građe
i godina. Multifunkcionalno se podrazumeva, pa nema ni roka trajanja. Kreirali su modele koji su postali sinonim za dizajnersku odeću, nosivi, interesantni, malo pomereni. I uglavnom crni.
Martin Margijela odlazi korak dalje i dekonstrukciju primenjuje i na prezentaciju, sebe stavlja u drugi plan, a neobično prikazane modele na alternativnim lokacijama u prvi. Dekonstruiše čak i ideju da je moda stalna promena reciklirajući i redizajnirajući polovnu odeću. Smelo je izvrnuo model i prikazao brižno skrivanu konstrukciju, dok je šavovima udahnuo novi život i učinio ih dekorativnim delom modela.
Moda bazirana na dekonstrukciji sada je nešto najbliže „haute couture“kolekcijama kakve znamo. Modni dvojac Dolče i Gabana ozbiljno se poigrao u novoj kolekciji, pa je kreirao jaknu nastalu od dve različite.
Razrezani rukavi kaputa i sakoa koji imitiraju pelerinu, pantalone sa duplim pojasom i asimetrične majice samo su neki od modela koje smo videli na revijama kolekcija za narednu jesen/zimu.
Bez obzira na to da li spadamo među one koji pokušavaju da drže korak sa najnovijim modnim
ludostima i mudrostima ili uporno pokušavamo da iskažemo originalnost i zadržimo individualnost priklanjajući se antimodi ili nošenju nekad aktuelnih modela, odeća je naša druga koža.
Nije svaka dekonstrukcija dobra niti je svaki originalni komad samim tim i dobar.
Ono što znamo jeste da su rekonstrukcija i redizajn budućnost mode. I poneki novi materijal.