Nova terapija raka pluća produžava život

Savremeni načini lečenja sad su dostupni i našim pacijentima Zahvaljujući individualnoj molekularnoj i imunološkoj terapiji karcinoma pluća, procenat izlečenja se povećao, a život obolelih produžio

Oko 30 odsto pacijenata s nesitnoćelijskim karcinomom pluća podobno je za primenu nove imunološke terapije

Maligni karcinom pluća najčešći je uzrok obolevanja i umiranja u svetu, a slična situacija je i u našoj zemlji. U proseku, od raka pluća u Srbiji svake godine oboli 5.200 osoba, a bitku za život izgubi 4.600 ljudi. Na sreću, savremeni načini lečenja ove bolesti, koji su dostupni i našim pacijentima u Klinici za pulmologiju KCS-a i Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, produžavaju vreme preživljavanja, podižu kvalitet života i, što je najvažnije, veći je procenat izlečenja.

– Maligni tumori pluća vodeća su bolest među našim muškarcima, a treća su po učestalosti i kod žena – kaže prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije i predsednica Respiratornog udruženja Srbije.

Prema njenim rečima, karcinom pluća može biti sitnoćelijski, u oko 15–20 odsto, i nesitnoćelijski, u oko 80–85 odsto slučajeva, a jedan odsto predstavljaju drugi retki oblici.

– Ova dva glavna tipa imaju različit tok bolesti. Sitnoćelijski karakteriše agresivan klinički tok i privremen odgovor na he-

mioterapiju i zračenje, dok je nesitnoćelijski većinom sporijeg rasta i često ne tako osetljiv na hemioterapiju i zračenje. Nesitnoćelijski se javlja u više podtipova, od kojih su najčešći adeno tip i skvamoćelijski tip – objašnjava doktorka Jovanović.

Najvažnije je da se rano otkrije

Rak pluća je, kaže naša sagovornica, podmukla bolest, ali ukoliko se otkrije u ranoj fazi, u velikom procentu je izlečiva.

– Nažalost, kod nas se u 85 odsto slučajeva nesitnoćelijski karcinom dijagnostikuje u odmaklom stadijumu bolesti, kada je lečenje mnogo teže i manje efikasno. Međutim, poslednjih 15 godina, zahvaljujući novim saznanjima o genetici tumora i razvoju novih terapija, i pacijenti kod kojih su se pojavile metastaze imaju mnogo bolju prognozu i šansu za duži život.

Kada se utvrdi dijagnoza raka pluća, pacijenti se raspoređuju u određene grupe, stadijume bolesti, korišćenjem klasifikacionog sistema zasnovanog na veličini tumora, zahvaćenosti limfnih žlezda i prisustvu metastaza, čime se istovremeno određuju terapijski postupci.

– Ciljevi lečenja su duže preživljavanje i, kad je to

respiratorne tegobe koje traju više od tri nedelje zahtevaju odlazak kod lekara

moguće, izlečenje, odlaganje vremena do napredovanja bolesti i bolji kvalitet života. Dakle, pretvoriti malignu bolest u hroničnu bolest s kojom se može živeti – kaže doktorka Jovanović.

Izbor terapijskog pristupa zavisi od toga koliko je bolest uznapredovala, ali i od tipa tumora i njegovih karakteristika, starosnog doba pacijenta...

– Najčešće se pribegava kombinovanom lečenju, koje obuhvata hirurgiju, hemioterapiju, novu, molekularnu terapiju, zračenje, kao i razne palijativne interventne procedure i palijativno zbrinjavanje – navodi doktorka.

Svakom pacijentu posebna terapija

Zahvaljujući razvoju personalizovane terapije, vreme preživljavanja za neke pacijente sa adenokarcinomom pluća lečene molekularnom terapijom sada se meri u godinama, a ne u mesecima kao ranije.

– Molekularna terapija je veoma efikasna jer dovodi do trajnijeg preživljavanja uz kontrolu bolesti kod 10–15 odsto obolelih. Oko 30 odsto pacijenata s nesitnoćelijskim karcinomom pluća podobno je i za primenu nove imunološke terapije s veoma dobrim rezultatima i šansom za dug život. Ova terapija predstavlja pravu revoluciju u lečenju karcinoma pluća – kaže naša sagovornica.